Покушај пуча: Како је Ердоган променио Турску протекле деценије

    • Аутор, ББЦ турски сервис
  • Објављено
  • Време читања: 8 мин

Пуцњава на улицама, тенкови у покрету, борбени авиони надлећу зграде државних институција, напад на скупштину - све то је уживо преношено на телевизији.

Чак и земља која је већ искусила три државна удара и две војне интервенције, није доживела оно што се дешавало у ноћи између 15. и 16. јула 2016. године.

Никада раније турска скупштина није била мета напада, нити је Босфорски мост у Истанбулу, који се данас званично зове Мост мученика (шехида) 15. јула, био поприште таквог крвопролића, док су се становници одазивали позиву председника Реџепа Тајипа Ердогана да пруже отпор пучистима.

Обраћајући се уживо водитељки на телевизији преко апликације на мобилном телефону са непознате локације, Ердоган је те ноћи позвао његове присталице да изађу на улице.

Његова порука одјекивала је и са разгласа џамија широм земље.

До јутра је покушај државног удара био угушен.

Погинуло је укупно 253 људи, међу којима 184 цивила, а страдала су и 34 наводна учесника завере.

Покушај државног удара трајао је свега неколико сати, али су последице преобликовале турску политику током протекле деценије - измениле су однос снага у земљи и редефинисале спољнополитичке односе Турске.

Масовна чистка

За организовање покушаја државног удара влада је оптужила мрежу исламског проповедника Фетулаха Гулена, који је живео у Сједињеним Америчким Државама (САД).

Све до смрти 2024. године, Гулен је порицао било какву умешаност у ову заверу.

Неколико дана после покушаја државног удара уведено је ванредно стање, које је продужавано седам пута, и укинуто је тек 2018. године.

Током тог периода власти су спровеле једну од највећих чистки у савременој историји Турске.

Влада је рекла да су те мере биле неопходне како би се разбила Гуленова мрежа.

Гулен и његов верски покрет, годинама близак савезник Ердогана, деценијама су имали утицајне функције у државним институцијама и бирократском апарату Турске.

После покушаја државног удара, десетине хиљада војника, међу којима су били високи официри и генерали, судија, тужилаца, полицајаца, универзитетских професора, и државних службеника су ухапшени, отпуштени или суспендовани са њихових радних места.

Затворене су стотине приватних школа и образовних установа за које се тврдило да су повезане са Гуленовом мрежом, као и неколико универзитета.

Критичари сматрају да се власт није обрачунавала само са осумњиченима за учешће у покушају државног удара и присталицама Гуленовог покрета, већ и са многим неистомишљеницима.

Представници опозиције тврде да су после чистке, друге верске заједнице стекле утицај у државним институцијама.

Представници власти одбацују ове оптужбе.

Ердоган учвршћује власт

Вероватно најзначајнија политичка последица покушаја државног удара било је додатно учвршћивање Ердоганове власти.

Бирачи су 2017. године тесном већином подржали уставне промене којима је парламентарни систем замењен јаком председничком републиком.

Те промене су ступиле на снагу наредне године, када је укинута функција председника владе, а овлашћења председника су знатно проширена.

Присталице сматрају да је ново државно уређење обезбедило политичку стабилност, брже доношење одлука и ефикасније управљање државом.

С друге стране, критичари тврде да је превише моћи концентрисано у институцији председника, а нарочито у рукама једног човека.

Амерички истраживачки центар Фридом хаус (Freedom House) наводи да је могућност законодаваца да утичу на државну политику значајно ослабљена успостављањем председничког система.

„(Ердоган) често интервенише против министарстава и независних државних тела који се супротстављају његовој вољи", наводи се у најновијем извештају ове организације о Турској.

Са овом оценом је сагласан Доган Четинкаја, ванредни професор на Универзитету у Истанбулу.

Председнички систем одликују „произвољност и нејасна институционална структура", каже он.

Погледајте видео: Како се Турска променила под влашћу Ердогана

Забринутост због ауторитаризма

Турске власти годинама су суочене са критикама због стања људских права и грађанских слобода.

Забринутост због ових питања додатно је порасла после покушаја државног удара и чистке која је касније спроведена.

Пошто су хиљаде судија и тужилаца оптужених за везе са Гуленовим покретом смењени са функција, организације за заштиту људских права и европске институције изразиле су забринутост у погледу независности правосуђа.

„После 15. јула, институције политичког и административног система Турске су разбијене и изгубиле су независност", каже професор Четинкаја.

„Правосуђе и законодавна власт престали су да функционишу као битни центри моћи".

Од тада је све теже организовати протесте, јер власти често уводе ограничења за јавна окупљања и распоређују јаке полицијске снаге да их обезбеђују.

Слобода медија такође је додатно нарушена услед све већег утицаја власти на власничку структуру медија, као и кривичног гоњења истакнутих новинара.

Према Светском индексу слободе медија за 2026. годину међународне невладине организације Репортери без граница, Турска је на 163. месту од укупно 180 земаља.

Слобода изражавања је и даље једно од најспорнијих питања.

Истрага се води против многих новинара, политичара и јавних личности, а недавно је ухапшен и популарни стендап комичар због вређања председника.

„Током протекле деценије, Турска је постајала све ауторитарнија, учвршћујући власт уставним променама и затварањем политичких противника, независних новинара и припадника цивилног друштва", наводи организација Фридом хаус.

У марту 2025. године, градоначелник Истанбула Екрем Имамоглу, који се сматра најозбиљнијим могућим противкандидатом Ердогану на будућим председничким изборима, ухапшен је заједно са десетинама градских званичника по оптужбама за корупцију, које они поричу.

Његово суђење још није завршено.

У мају 2026. године, судском одлуком је практично извршена интервенција у руководству његове Републиканске народне странке (ЦХП), главне опозиционе партије у земљи.

Тада је први човек странке замењен претходним председником, што је опозиција назвала „правосудним пучем".

Влада, међутим, одбацује оптужбе о назадовању демократије.

Власти тврде да су промене уведене после покушаја државног удара и касније чистке ојачале политичку стабилност, националну безбедност и демократске институције, јер су уклоњени људи повезани са организацијама за које влада сматра да представљају претњу за државу.

„Садашњи систем видим као одговор који је држава развила да би превазишла егзистенцијалну претњу коју је разоткрио покушај државног удара", каже Нури Салик, ванредни професор на Универзитету Јилдирим Бајазит у Анкари.

„Уместо да садашње државно уређење посматрам искључиво као корак ка ауторитаризму, видим га као одраз нагона државе за самоодржањем".

Смањена улога војске

Деценијама је турска војска себе доживљавала као чувара секуларне републике коју је основао Мустафа Кемал Ататурк и више пута се у периодима политичких превирања мешала у политички живот земље.

После покушаја државног удара 2016. године спроведен је низ структурних реформи којима су оружане снаге стављене под чврсту цивилну контролу.

Уведени су нови системи регрутације и командовања, војне академије и војне болнице су реорганизоване или затворене, а војне јединице се измештају из градских центара.

Многи аналитичари сматрају да су те промене практично окончале еру војних интервенција у турску политику.

„Војска је одувек представљала механизам туторства над политиком", каже професор Салик.

„У савременој историји Турске становници су се 15. јула први пут активно супротставили војној интервенцији.

„У том смислу, то је означило важну прекретницу".

Он сматра да је војска сада „у потпуности изгубила" способност да обликује политичка збивања у Турској.

„То је најзначајнија промена", истиче он.

Политика усмерена на безбедност

После покушаја државног удара, уведене су значајне промене и у турску спољну политику.

Анкара је покренула три велике војне операције на северу Сирије против такозване Исламске државе и Народних заштитних јединица (YPG), курдске војне групе.

Анкара сматра да су Народне заштитне јединице повезане са Радничком партијом Курдистана (ПКК), коју су Турска, Сједињене Америчке Државе (САД) и Европска унија (ЕУ) прогласиле терористичком организацијом.

Последњих година постоје покушаји да се обнове мировни преговори са ПКК-ом, али је исход и даље неизвестан.

Професор Салик сматра да је покушај државног удара додатно учврстио политику власти усмерену на унутрашњу безбедност земље.

„Заштита државе постала је најважнији циљ", каже он.

Турска је истовремено почела да води разноврснију спољну политику, продубљујући односе са Русијом, иако је и даље кључна чланица НАТО-а.

Набавка руског противавионског и противракетног система С-400 изазвала је озбиљан спор са Вашингтоном, који је Турској увео санкције и искључио је из програма борбених авиона Ф-35.

Међутим, амерички председник Доналд Трамп је недавно изјавио да ће укинути санкције и наговестио спремност да поново размотри питање продаје авиона Ф-35 Турској, иако би се том предлогу успротивили многи у Конгресу.

У међувремену, Турска остварује слаб напредак на њеном дугогодишњем путу придруживања ЕУ, с обзиром да су приступни преговори практично замрзнути још 2018. године.

Погледајте два видеа на Јутјуб каналу ББЦ на српском: Ердоганово царство (први и други део)

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk