Суђење Украјинцу у Немачкој за дизање у ваздух гасовода Северни ток

Сергеј К. је деловао опуштено док се са женом и малом децом пријављивао за боравак у камп одмаралишту близу италијанске обале Јадранског мора.

У шортсу, сандалама и тамном качкету, овај бивши војник украјинских специјалних снага, шеткао се унаоколо, ћаскајући са рецепционером и завлачећи руку упорно у зделу са бесплатним слаткишима.

Али немачка полиција му је већ била за вратом.

После темељне истраге, закључили су да је Сергеј К. командовао највећим европским актом саботаже деценијама уназад: низом експлозија из септембра 2022. дубоко испод Балтичког мора које су оштетиле џиновски гасовод Северни ток и угрозиле снабдевање руског гаса Немачкој.

Ухапшен је у Италији, а потом изручен Немачкој, где је месецима био у изолацији у строго обезбеђеном затвору.

Он је оптужен за изазивање експлозије и ратни злочин - напад на цивилну инфраструктуру - наводно делујући у уме „украјинских државних агенција“.

Четири године после једног од најдраматичнијих чинова саботаже у новијој европској историји, Украјинцу почиње суђење у Хамбургу под оптужбама да је дигао у ваздух руски гасовод ка Немачкој.

Оптужен је да је са другим украјинским војницима ковао заверу да уништи цевоводе и спречи Русију да финансира рат приходима од гаса.

Случај је веома осетљив у Немачкој, која се сматра једним од најближих савезника Украјине откако је Русија покренула инвазију у фебруару 2022. године, седам месеци пре него што се догодио напад на гасовод Северни ток.

Сергеј К. је први осумњичени коме се суди за дизање гасовода у ваздух.

Према немачким законима о приватности, он ће бити именован током суђења само као Сергеј К., али је током процеса изручења идентификован као Сергеј Кузњецов.

Тужиоци кажу да је 50-годишњи Сергеј Кузњецов играо водец́у улогу у тиму саботера који су уништили цевоводе, оптужујуц́и га за ратни злочин.

Његова одбрана је затражила да се случај одбаци.

Он пориче оптужбе, као и други осумњичени који се бори против изручења из Хрватске.

У месецима пошто су експлозиви уништили три од четири гасовода у Балтичком мору код острва Борнхолм 26. септембра 2022. године, западна сумња је била усмерена ка Москви без директног приписивања кривице.

Непосредно пре напада, Русија је вец́ била искључила довод гаса Немачкој преко Северног тока 1, а Северни ток 2 никада није био укључен.

Берлин је замрзнуо пројекат вредан више милијарди долара непосредно пре руске инвазије на Украјину.

Било је 02.03 ујутро 26. септембра 2022. године кад је прва експлозија прекинула део нафтовода Северни ток, пославши огромне количине гаса кроз површину Балтичког мора.

Још две експлозије погодиле су Северни ток 2, који још није оперативан, али је већ био пун, и оригинални Северни ток 1 који је намиривао око половине немачке годишње потражње за природним гасом.

Оба су од тада ван функције.

Тужиоци кажу да су „експлозиви велике снаге“ постављени отприлике 80 метара испод површине: четири направа тешких око 27 килограма, активиране тајмерима.

Они „чврсто сумњају“ да је Сергеј К. предводио екипу састављену од четири рониоца на велике дубине, користећи изнајмљену јахту по имену Андромеда.

Једном кад је њихова сложена, опасна мисија била обављена, саботери су се увукли назад у Украјину несвесни ДНК доказа које су неки наводно оставили за собом на броду.

Како се вест о експлозијама ширила, стручњаци и неке владе испрва су брзоплето донели исти закључак: окривили су Москву.

Русија има историјат хибридних напада, на крају крајева, и коришћења истих енергетских залиха за политички притисак.

Али док се етар испуњавао коментаторима који су наводили „сумњиву“ руску поморску активност близу места експлозије, немачка полиција је игнорисала шумове.

Он су следили траг форензичких мрвица.

На крају су их они одвели до Украјине.

Случај који су у међувремену изградили истражитељи наводи да је Сергеј К. ушао у Немачку како би извршио напад на Северни ток помоћу фалсификованом пасошу, који су му вероватно издале украјинске службе безбедности.

У папирима о изручењу послатим Италији он је наведен као Сергеј Кулинич.

То би могло да објасни зашто је деловао толико опуштено на одмору у Италији.

Прошле године је без икаквих проблема путовао где је хтео.

У копији његовог правог пасоша у који је ББЦ имао увид, постоји више од две десетине печата из земаља као што су Француска, Шпанија и Канада - сви са датумима после напада на Северни ток.

Али 13. августа 2025. године, Немачка је идентификовала кључне осумњичене и овај пут, кад је Сергеј К. ушао у Пољску, он је био разоткривен.

Италијанска полиција каже да је прави налог за хапшење био издат тек 18. август, након што је он отпутовао на југ и напустио Пољску, сугеришући да Немачка није била сигурна да ће њихови суседи сарађивати и привести га.

У време кад је његова жена резервисала собу у Пескачији, међутим, за њим је већ званично била издата потерница.

Чим је показао пасош приликом пријављивања у одмаралишту, локални карабињени су добили аутоматско упозорење.

Полиција је стигла да обави касно хапшење исте ноћи, одвевши Сергеја К. из камп одмаралишта и његову породицу у лисицама.

Саботери

Нико од осумњичених за напад на Северни ток није се јавно огласио и нико од њих не признаје улогу у експлозијама.

Али, разговарала сам са неким Украјинцима уплетеним у овај случај и људима који су им блиски.

„Свако ко призна учешће у овој мисији, моментално постаје мета за Русију“, објаснио је један извор.

„Ко год да је то урадио, никад то не може да потврди.“

Северни ток је била крупна инвестиција и доносила је велик новац Москви у продаји горива.

Али је и учинила Немачку и друге зависним, дајући Русији огромну полугу над Европом.

Због тога су га Украјина, САД, и Пољска посебно презирали.

Другог извора са којим сам причала је „живог појела анксиозност“ због истраге и збуњен је што Немачка, близак савезник Украјине, уопште инсистира на кривичном гоњењу починилаца.

„Многи Украјинци верују да су ови гасоводи помогли Русији у борбама, тако да је њихово дизање у ваздух било добра ствар за нашу земљу“, истиче он.

Немачко тужилаштво ми каже да је правосудни систем изван сваке политике.

Саботажа је представља кршење немачког устава.

Једнако фрустрирајуће за Украјинце са којима сам се сусрела јесте ћутање њихове властите владе.

„У најмању руку, он је војник, тако да ако постоје била каква питања, треба их упутити држави а не њему“, пожалио се блиски контакт Сергеја К.

Пред његово изручење Немачкој, његов адвокат овде у Италији рекао ми је да се његов клијент осећа „напуштеним“.

Немачка има читав списак осумњичених, али до сада је откривено само још једно друго име.

Владимир Журављов се тренутно бори против изручења из Хрватске, где је ухапшен у августу.

Тамо је боравио као консултант за нови трилер филм о експлозијама на Северном току, мада негира да је имао било какву улогу у операцији из стварног живота.

Путовање је било ризичан потез, кад је знао да га Немачка тражи.

Журављов је живео у Варшави са породицом од времена непосредно пред руску инвазију на Украјину и има властиту компанију која уграђује клима уређаје.

Он је и страствени и умешни ронилац на великим дубинама.

Али је и цивил.

Прошле године је био ухапшен у Варшави по налогу који је издала Немачка, али је пољски судија одбио да га изручи.

У драматичном обрту, суд је оценио је да је украјински напад на Северни ток, ако је то оно што се стварно десило, „само чин у крвавом и геноцидном рату“.

Као што ми је рекао један извор близак случају: „Пољаци историјски не воле Украјинце, али још више мрзе Русе и Немце“.

Али Хрватска је нешто сасвим друго.

Политичке последице

Импликације овог случаја сежу много даље од суднице у Хамбургу.

После оклевања у почетку, Немачка је сада највећи снабдевач Украјине војном помоћи.

Десничарска странка Алтернатива за Немачку (АфД), тренутно високо котирана у изборним анкетама, ухватила се за случај Северни ток да би учврстила аргумент како помоћ Кијеву мора моментално да се прекине.

То ствара непријатности, у најмању руку, за владе и у Берлину и у Кијеву.

Уједно поставља питања о томе шта чини легитимну војну мету: ко сме да гађа шта и где, изван отворене ратне зоне.

Упитан за експлозије, председник Владимир Зеленски је претходно инсистирао да Украјина „то дефинитивно није учинила“.

Ове недеље је портпарол министарства отишао корак даље.

„Врло ми је жао што се читава ова расправа усредсређује на то ко је дигао у ваздух нафтоводе уместо ко их је изградио", рекао је енергично Георгиј Тихи за ББЦ.

Он тврди да је Северни ток „одвезао руске руке“ да може да пође у рат, зато што јој више није био потребан транзит кроз Украјину како би њен гас стигао до Европе.

„Да ли смо упозоравали на ово? Јесмо.

„Да ли нас је било ко слушао? Не, није нико“, каже Тихи.

Погледајте видео: Како ће дизање Северног тока у ваздух утицати на животну средину

Први на оптуженичкој клупи

Сергеј К. ће ускоро постати први осумњичени који ће се суочити са оптужбама на овом значајном суђењу.

Журављовљев случај може, у теорији, бити спојен са њим касније, мада би то било компликовано.

Они који познају Сергеја К. називају га родољубом.

Пријавио се да брани Украјину кад је Русија извршила инвазију иако је имао више мале деце и био поштеђен - а борио се до децембра 2023. године.

Његова војна документација показује да је и даље био у активној служби кад су нафтоводи дигнути у ваздух, што значи да је неко у украјинској војној команди тачно знао где је и шта ради.

Али они ништа не говоре.

А на суду ни Сергеј К. неће рећи ништа.

Његов адвокатски тим ће тврдити да није овлашћен да открива детаље о било каквим активностима као војник и да ће показати изјаве дате под заклетвом двојице његових војних надређених које то поткрепљују.

Речено ми је да ће један од њих бити човек нашироко сматран мозгом који је стајао иза читаве операције напада на Северни ток.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk