Србија није потписала Кијевску декларацију, Вучић у Украјини први пут од почетка руске инвазије

Само три дана пошто су из Москве на рачун Србије стигле критике због „млаких реакција на русофобне изјаве украјинских функционера током посете Београду", председник Србије Александар Вучић допутовао је у Кијев, први пут од 2022. и почетка руске инвазије на ту земљу.

Међутим, Србија једина није потписала заједничку Декларацију на самиту „Југоисточна Европа - Украјина".

„Када видите текст декларације биће вам јасно зашто једини нисам потписао", рекао је Вучић новинарима у Кијеву, преноси агенција ФоНет.

Документ су потписали председник Украјине Володимир Зеленски и представници Албаније, Грчке, Молдавије, Румуније, Хрватске, Словеније, Северне Македоније, Црне Горе и Бугарске.

Кијевском декларацијом они су се обавезали да наставе политичку, војну, финансијску и безбедносну подршку Украјини, појачају притисак на Русију и сарађују у обнови ратом погођене земље.

Вучић је нагласио да је представио позиције Србије, а пре свега поштовање територијалног интегритета Украјине„која на исти начин поштује суверенитет наше земље".

„Активно учествујемо у пружању финансијске, медицинске и енергетске помоћи, а покренули смо и питање саобраћајне повезаности нашег региона са ширим европским простором, као предуслова за бржи развој и сигурнију будућност.

„Посебно смо разматрали успостављање коридора који би повезивао Јерменију, Азербејџан и Турску", написао је после Самита на његовом Instagram профилу.

Исти дан европски лидери обележили су Дан државности Украјине, међутим, на тим фотографијама нема председника Србије.

Вучић је захвалио председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен на разумевању за ставове Србије, додајући да се нада да ће председник Украјине посетити Србију.

По доласку у главни град Украјине, на Instagram профилу објављен је снимак како излази из воза и коментар да очекује добар самит.

Руски новинари су питали Дмитрија Пескова, портпарола Кремља, да ли је Србија укључена у посредничке напоре за окончање рата у Украјини.

„Србија,до данас, није била укључена у посредничке напоре у вези са решавањем украјинске кризе“, одговорио је Песков, а пренела је руска агенција Тасс.

Србија тако наставља да балансира између Русије, западних сила Европе, Америке и Кине, као главним стубовима спољне политике.

Иако кандидаткиња за чланство у Европској унији (ЕУ), Србија је једина европска земља, уз Белорусију, која није увела санкције Русији због напада на Украјину, због чега је Брисел често критикује и тражи од Београда да се „усклади са спољном политиком ЕУ".

Погледајте Вучићеву прву посету Кијеву

Реч је о покушају такозване мултивекторске спољне политике, рекао је Џејмс Кер Линдзи, политички аналитичар који се бави Балканом, у разговору за ББЦ на српском почетком јула.

„Проблем је што то није могуће и није разуман приступ вођењу спољне политике... Ствари једноставно не функционишу тако", сматра Кер Линдзи.

Вучић, који је 2025. био у Одеси, највећој украјинској луци на Црном мору, до сада је више пута истицао да Србија никада није била против Украјине, нити је Украјина учинила било шта нажао Србији.

Посебно истиче да је Украјина једна од земаља која није признала независност Косова.

Косово је прогласило независност 2008. године, али је Србија не признаје.

Погледајте фотографије Самита и обележавања Дана државности Украјине 15. јула 2026. у Кијеву

Боравак председника Скупштине Украјине у Београду наљутио Москву

Почетком јула, председник украјинске скупштине Руслан Стефанчук, постао је највиши званичник који је посетио Београд.

Украјинац је боравио у Београду само неколико месеци пошто је у посети био руски министар Максим Решетњиков.

„Добро дошао у Србију, драги пријатељу", том објавом на Instagram профилу дочекала га је председница Скупштине Србије Ана Брнабић.

Потом су њих двоје заједнички отворили Конференцију председника парламената држава кандидата за чланство у ЕУ, а Стефанчук се одвојено састао и са Вучићем.

„Данас у Београду желим јасно да кажем - Срби нису мали Руси"

„Украјинци нису мали Руси, Молдавци и Грузини никада нису били и неће бити мали Руси...

„Једног дана сви ћемо сигурно постати чланице ЕУ", поручио је Стефанчук.

Неколико дана касније, оштро је реаговала Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова, рекавши да је „за жаљење изостанак реакције Србије на русофобну кампању“.

Није то био први пут од почетка рата у Украјини 2022. да руске власти нису благонаклоно гледале на поступке Београда.

Током 2025, Русија је критиковала Србију због извоза оружја и муниције које је, како су тврдиле обавештајне службе у Москви, завршило у украјинској војсци.

А Захарова је критиковала Вучића и када је у новембру 2025. најавио могућност да Србија ипак уведе неке санкције Русији.

Међутим, све до данас, Србија није увела никакве санкције Русији.

Светска трговинска организације камен спотицања

Поред „спољне политике седења на више столица", једна од спорних тачака у односима Београда и Кијева били су преговори о чланству Србије у Светској трговинској организацији (СТО).

Долазак заменика премијера Украјине Тараса Качке у Београд у мају донео је помак на том пољу.

Представници владе две државе потписале су заједничку изјаву о наставку преговора о Споразуму о слободној трговини.

Украјина је једина земља у Европи са којом Србија није потписала такав споразум, што је један од услова за приступ СТО.

Преговори су почели 2005. као део процеса приступања Србије СТО, чије чланице од земаља бивше Југославије још нису постале ни Босна и Херцеговина, ни Косово.

Пре 21 годину, камен спотицања појавио се када се Украјина и Србија нису усагласиле око царина на поједине пољопривредне и индустријске производе.

Као чланица СТО, Украјина је захтевала билатералне преговоре са Србијом као услов за пријем.

Чланство у СТО је и главни услов за затварање преговарачког Поглавља 30 са Европском унијом, који се тиче економских односа са иностранством.

Погледајте видео: Историја односа Србије и Украјине

Како су се развијали односи од 2022?

Односи Кијева и Београда „прилично су коректни и поред свих отежавајућих околности", попут рата Русије и Украјине, као и зависности и блиских односа Србије и Русије, рекла је у мају 2026. Бранка Латиновић, бивша амбасадорка Србије у ОЕБС-у, за ББЦ на српском.

Србија је гласала за више резолуција Уједињених нација којима се осуђује руска агресија, од почетка рата примала је украјинске избеглице, слала финансијску помоћ, а посредно и оружје Украјини, због чега су у Кремљу били незадовољни.

Од фебруара 2022. српски и украјински званичници су се више пута сусретали, углавном током међународних самита.

Директних посета на председничком или премијерском нивоу није било.

Вучић и Зеленски су разговарали на самитима у Молдавији у јуну 2023, када су упознали, у Атини у августу 2023, у Гранади у октобру исте године, као и у Тирани у фебруару 2024. и Одеси у јуну 2025.

Прва Вучићева посета Украјини после 13 година, уследила је месец дана после одласка у Русију.

Вучић је тада домаћинима понудио помоћ у обнови ратом захваћених региона.

Доласком у Одесу, Србија није „издала Русију", поручио је.

Годину дана раније, у мају 2024, Олена Зеленска, прва дама Украјине је заједно са шефом дипломатије Дмитром Кулебом посетила Београд.

А председница Скупштине Србије Ана Брнабић у новембру прошле године у Кијеву се састала са Зеленским.

Шта је самит Украјина-југоисточна Европа?

Самит Украјине и југоисточне Европе, који ће 15. јула бити одржан у Кијеву, покренут је 2022. како би се ојачале везе Кијева и земаља југоисточне Европе, усред рата са Русијом.

Учесници самита у Дубровнику 2024. усвојили су заједничку декларацију у којој се пружа подршка територијалном интегритету и суверенитету Украјине и осуђује руска агресија.

На самиту 2025. у Одеси, усвојена је декларација којом се позива на увођење додатних санкција Москви.

Председник Србије није потписао тај документ.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk