Скупштина Србије: Подршка влади, избори ‘на чекању’

Ни после три дана жустре расправе у скупштини, Србија није ближа ванредним парламентарним изборима.

Влада коју од априла 2025. предводи лекар и универзитетски професор Ђура Мацут добила је подршку владајуће коалиције, који предводи Српска напредна странка (СНС), да настави рад.

Од 176 посланика присутних у сали, 135 је било против предлога опозиције, 40 је било за неповерење влади, а један је био уздржан.

Иако председник Србије Александар Вучић и његови сарадници данима најављују могућност ванредних избора, а он је помињао крај јесени као могући рок за гласање, од тога за сада нема ништа.

Од пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду и погибије 16 људи, у Србији су организовани најмасовнији антивладини протести, а студенти су потом затражили од Вучића да распише ванредне изборе, што је он одбио.

Одлука СНС да сада подржи иницијативу опозиције да се расправља о поверењу влади била је наговештај увода у изборе.

Исту иницијативу опозиције, владајућа коалиција је раније ове године у два наврата одбијала.

Уочи седнице Скупштине Србије, из СНС су рекли да су сада подржали захтев опозиције јер „желе да представе све резултате" у минулих годину дана, док из опозиције оптужују власт да је „узурпирала и заробила Србију".

Опозициони политичар Мирослав Алексић обележио је ову скупштинску седницу јер је првог дана расправе 27. јула одржао маратонски говор у којем је оптужио Вучића да се „игра са државом".

„Те каже избори ће бити у новембру, можда у децембру... Нисам сигуран ни да он зна кад ће бити избори... ", рекао је Алексић, лидер опозиционог Народног покрета Србије.

„Ако сте толико јаки, сигурни у себе, имате подршку грађана, шта је био проблем да свима нама 'блокадерима, терористима', како све нас називате, распишете изборе прошле године.

„Уплашили сте се и плашите се да ћете изгубити фотеље са којима сте срасли јер сте узурпирали, заробили државу Србију", рекао је Алексић.

Мацут: 'Судите нам по делима'

Тродневна расправа само је потврдила дубок јаз два политичка пола.

Малобројнија опозиција тражила је одговоре од Мацута и министара на разна питања, критиковала је власт за потпуну узурпацију државе, за неспособност, за намештање тендерс за највеће пројекте, за, кажу, уможавање лекарске професије и здравства, за разне афере.

Оптужују власт и за урушавање свих институција, за непостојање владавине права, што је и највећа замерка Европске уније, а неки су, попут лидера опозиционе Странке слободе и правде Драгана Ђиласа, говорили о „спрези власти и криминалних група".

Корупција је највећи проблем овог друштва, а Србија је најгора од земаља у региону и једна од најгорих у Европи, рекао је опозициони посланик Мирослав Алексић у завршном излагању пре гласања.

Мацуту је замерио да се не пита ништа и да је дозволио да буде марионета, чиме је, каже Алексић, унизио сопствени углед и звање.

Министри и посланици владајуће коалиције одбацили су све критике опозиције.

Овој влади неће судити насловне стране штампе, објаве на друштвеним мрежама и дневно-политичка препуцавања, већ дела, рекао је Мацут на крају расправе.

У претходним месецима, влада је наставила да чува привредну стабилност земље, да привлачи инвестиције, да гради путеве и пруге, да улаже у болнице, у школе, науку и високо образовање, тврди он.

Рекао је и да ће се залагати за „наставак дијалога", мада у дубоко подељеној Србији никаквог дијалога супростављених страна нема.

Погледајте видео: Оптужбе, маратонски говор и необичан звук у скупштини

Дачић са телефона емитовао звук 'звучног топа'

Први дан расправе обележио је и министар унутрашњих послова Ивица Дачић који је са телефона пустио звук за који каже да је 'прави звучни топ', одговарајући на критике опозиционих посланика.

На једном од највећих антивладиних протеста 15. марта 2025. године у Београду зачуо се продоран и јак звук који је изазвао панику међу демонстрантима.

До данас није утврђено шта је приморало хиљаде људи у панични бег те оћи у Београду.

Како је ББЦ новинарка, која је извештавала са скупа, доживела тај тренутак прочитајте у посебном тексту.

Алексићево маратонско излагање

Мирослав Алексић је пуна четири сата говорио у скупштини, образлажући предлог опозиције за изгласавање неповерења влади.

Почео је да говори нешто после 10 сати, а завршио је око 14 сати.

Алексић је искористио право да говори неограничено време, а за четири сата је оптужио власт да је уништила земљу у свим областима од школства и здравства, преко пољопривреде и институција.

Набрајао је и, како је рекао, разне афере и контроверзне изјаве званичника СНС и министара.

Пре десет година, Александар Вучић је као мандатар за састав нове владе пуних шест сати излагао програм.

У априлу 2025. године, амерички сенатор Кори Букер из Демократске странке оборио је рекорд за најдужи говор одржан у горњем дому Конгреса свих времена.

Маратонско обраћање сенатора био је симболични протест против председника Доналда Трампа.

Говор је трајао 25 сати и четири минута.

Пре Букера, тексашки сенатор Тед Круз, републиканац, 2013. године је говорио 21 сат.

Али тада је то био такозвани 'филибустер', односно покушај одлагања усвајања закон у време администрације бившег председника Барака Обаме, из редова Демократске странке.

Некадашњи кубански лидер Фидел Кастро је 1960. године говорио је рекордних четири и по сата пред Генералном скупштином Уједињених нација.

Шта каже Вучић - хоће ли бити избора и кад?

Вучић је 20. јула рекао да ће вероватно прво Влада Србије поднети оставку, после чега ће он расписати изборе, а две недеље после тога и он ће напустити функцију.

„Тог тренутка када добијем обавештење владе и скупштине, ја расписујем изборе за народне посланике.

„Још неко кратко време, неколико дана, или две недеље максимално, остаћу председник републике јер имам много важних послова да обавим који се тичу државе Србије, те нећу учествовати у кампањи", рекао је.

Дан пре седнице скупштине, Вучић је у интервјуу ТВ Прва рекао да ће ванредни парламентарни избори бити у новембру или у децембру, а месец дана касније - најраније у децембру, најкасније у фебруару 2027, и председнички избори.

Атмосфера у Србији напета

Откако је СНС, коју је основао Вучић после раскола у Српској радикалној странци, дошла на власт 2012. године, одржано је пет избора.

Од тада су побеђивали на свим изборима, али предстојећи - ако и када буду расписани - биће најтежи тест за напредњаке.

Од трагедије у Новом Саду и пада надстрешнице железничке станице када је погинуло 16 људи, а једна девојка тешко повређена, организовани су масовни антивладини протести, на којима је власт оптуживана за корупцију која је, сматрају, допринела великој несрећи.

Омасовљењу протеста допринело је ангажовање студената факултета широм Србије, који су у међувремену постали и политичка снага, учествујући на локалним изборима у неколико градова и општина у земљи.

Погледајте видео: Масовни студентски протести и Рус који је протеран из Србије

Антивладини протести били су обележени инцидентима, неретко насиљем, полицијском бруталношћу према демонстрантима и дубоко су поделили друштво.

Против неких људи и организација покретани су и кривични поступци због учешћа у демонстрацијама, а неки су, попут такозване 'Новосадске шесторке' напустили земљу у страху од одмазде власти која их је оптужила за „рушење уставног поретка".

Опозиција, студенти и цивилни сектор непрекидно оптужују власт за корупцију, разне привредне афере, нерешавање најтежих злочина, спрегу са криминалним организацијама.

Све то власт категорички одбија, узвраћајући, без пружања доказа, да су протести организовани и финансирани из иностранства и да их контролишу стране службе.

Вучић је тврдио да је реч о „покушају обојене револуције" коју је он „победио".

Један од најупечатљивијих тренутака антивладиних протеста забележен је 15. марта 2025. у Београду, када је масовни скуп прекинуо чудан, јак звук, за који Вучићеви противници тврде да је био „звучни топ", што је он више пута негирао.

Хронологија избора од 2012.

Од 14 парламентарних избора у модерној историји Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ) редовно се гласало само четири пута - 1990, 1997, 2012. и 2020. године.

Ванредно у чак 10 наврата, а ускоро ће можда и 11.

Од 2012. и доласка СНС-а на власт, гласало се пет пута.

Само једном су били редовни избори, упркос „стабилној већини, изостанку институционалне кризе или кризе легитимитета", изјавио је раније Раша Недељков из Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), за ББЦ на српском.

„Избори се последњих година користе као тактика остајања на власти, расписују се само када се врло добро може очекивати њихов исход", рекао је тада Недељков.

СНС је сваки пут убедљиво победио.

Први пут већ 2014, само две године по доласку напредњака на власт.

У образложењу Ивице Дачића, тадашњег премијера, данашњег министра унутрашњих послова (МУП), наведено је да „даље остваривање започетих циљева и реформи изискује највишу политичку подршку грађана Србије".

Вучић, до тада министар одбране и „први потпредседник владе“, који је у међувремену стекао велику популарност, постао је премијер.

Он је већ 2016. тражио нови излазак на биралишта.

„За обезбеђивање европског животног стандарда и утврђивање јасног и недвосмисленог пута наше земље у будућност потребна је нова снага уједињене Србије са јасним мандатом да се реформе заврше", писало је у Вучићевом образложењу.

Ипак, Вучић се већ 2017. кандидује за председника и побеђује главног конкурента Сашу Јанковића, бившег заштитника грађана.

Уследили су редовни парламентарни избори 2020. године, које је бојкотовао велики број опозиционих странака и када СНС осваја највећи проценат гласова у историји - 63 одсто.

Ванредно се потом гласало 2022, заједно са председничким, када Вучич побеђује у трци против опозиционог кандидата Здравка Поноша.

Вучић је добио више од два милиона гласова - 60 одсто.

Нов одлазак на биралишта уследио је годину дана касније, после таласа протеста због масовних убистава у Основној школи „Владислав Рибникар" у центру Београда и приградским селима.

Иако СНС и тада убедљиво слави (48 одсто гласова), опозициона коалиција 'Србија против насиља', чији су носиоци били Мариника Тепић и Мирослав Алексић, остварила је најбољи резултат од доласка напредњака на власт - 24 одсто гласова.

„Све те ванредне изборе иницирала је власт, иако за њих није било политичке потребе - увек је имала стабилну парламентарну већину", изјавио је раније Милан Јовановић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, за ББЦ на српском.

Као њихов први циљ нагласио је „коришћење тренутака популарности напредњака", а други „сатирање разједињене, слабе и сатанизоване опозиције“, која је „у сталним изборним тркама остајала кратког даха“.

Истовремено су, каже, стални порази „психолошки демотивисали опозиционо настројено бирачко тело“.

Председници Владе Србије од 2012.

Од доласка СНС на власт до данас, петоро људи је водило владу.

Лидер Социјалистичке партије Србије (СПС) Ивица Дачић, некадашњи коалициони партнер демократа, подржао је и нову власт напредњака 2012.

Дачић је водио владу од јула 2012. до априла 2014.

Потом је Александар Вучић био премијер - од 27. априла до 31. маја 2017.

На чело владе потом долази Ана Брнабић, прва жена у политичкој историји Србије и прва отворено ЛГБТ+ особа.

Брнабић је водила владу укупно седам година - од 2017. до 2024.

Владу потом преузима Милош Вучевић, бивши градоначелник Новог Сада и лидер СНС.

У време Вучевићевог мандата догодила се трагедија у Новом Саду, а под притиском је поднео оставку почетком 2025. године, неколико месеци после пада надстрешнице на железничкој станици, у другом највећем граду Србије.

Вучевић је оставку поднео после напада на студенте у Новом Саду током ноћи 28. јануара 2025.

Од априла 2025, владу предводи Ђуро Мацут, медицински стручњак и професор, као нестраначка личност, мада се он придружио Вучићевом 'Покрету за народ и државу' који, упркос његовим најавама, никада није заживео.

Председници Србије од 2012.

Само двојица су у последњих 14 година обављали функцију председника који према Уставу нема превелика овлашћења, мада је Александар Вучић често критикован да излази из оквира надлежности шефа државе.

После победе над Борисом Тадићем на изборима 2012, председник Србије постао је Томислав Николић који је заједно са Вучићем претходно напустио СРС Војислава Шешеља и основао Српску напредну странку.

Николић је био председник државе пет година, до маја 2017, када га је наследио Вучић.

Графике: Теодора Ћурчић

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk