Које измене Закона о образовању у Србији највише 'жуљају' просветаре, ученике и родитеље

Иако је до почетка нове школске године остало још нешто више од две недеље, чини се да је у просвети Србије, усред летњег распуста, „зазвонило“ за узбуну.

Могућност суспензије лиценце наставнику због обуставе рада, мањи утицај родитеља на рад школе и то што ученици губе изричито право на слободно удруживање у групе и клубове, главне су замерке синдиката и појединих организација на предложене измене Закона о основама система образовања и васпитања.

„Губитак лиценце наставника постоји и у важећем закону и јасно је пописано за које се прекршаје изриче мера.

„Сада је то толико широко, па испада да директор својевољно може да одузме лиценцу, ако није у добрим односима са наставником. То је бесмислено“, каже Мирјана Гашић, портпаролка Уније синдиката просветних радника Србије за ББЦ на српском.

Да је ово један од главних каменчића у ципели који „жуља“ просветаре сматра и Тања Васовић Новосел, бивша директорка београдске Основне школе „Бановић Страхиња“.

„Намера је да се сви учесници образовно-васпитног процеса ставе под контролу.

„То је класично дисциплиновање", каже она за ББЦ на српском.

Сматра да предлози нису „случајни", већ су одговор власти на обуставе наставе и организовање ученика, наставника и родитеља крајем 2024. и током 2025. године.

„Ово је порука да убудуће тако више неће моћи“, каже Васовић Новосел, која је прошле године смењена, јер је, како је рекла, подржала колеге у обустави рада.

Просветни радници у основном, средњем и високом образовању били су међу носиоцима масовних антивладиних протеста током 2025. године, иницираних падом надстрешнице железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024, када је погинуло 16 људи.

Та трагедија још није добила судски епилог.

Протестима и блокадама факултета широм Србије придружиле су се и неке средње, па и основне школе, а власт је реаговала смењивањем директора образовних установа, док су појединим наставницима окончани уговори о раду.

Министарство просвете је саопштило да је Нацрт измена и допуна Закона о основном образовању припремљен ради „унапређивања квалитета образовања и васпитања и јачања васпитне функције".

„У припреми израде нацрта закона учествовали су и представници репрезентативних просветних синдиката.

„Предложене одредбе одређених чланова закона треба да доведу до ефикаснијих решења када је реч о поступању установа, а прецизиране су и тачке које се односе на одговорност ученика и родитеља“, додају из овог министарства.

Из Уније кажу да су спорне тачке предлога измена закона видели тек крајем јула, када их је министарство објавило.

„Четири репрезентативна синдиката су учествовала у раду на измени закона и остајемо при предлозима који се односе на смањење администрације, и члановима којима се уређује преузимање запослених.

„Све остале чланове смо видели крајем јула, када смо добили документ на тумачење, што значи да они нису били предмет расправе надлежних и синдиката“, каже Гашић.

Тврди и да измене одредби о Савету родитеља нису ни разматрали.

Зашто се промене системског закона доносе у време годишњих одмора просветара, због чега ће се конкретно губити лиценце и која ће конкретно корист бити од измене, нека су од питања на која ББЦ на српском није добио одговоре од Министарства просвете до објављивања текста.

Претходних година, 1. септембра, дана када ученици у Србији започињу школску годину, учионице су углавном биле празне.

Просветни радници су организовали низ протеста и штрајкова, тражећи бољи материјални, али и свеукупни положај.

Ни наставак прошле школске године, после зимског распуста, није почео мирно јер су неке школе биле у обустави наставе, ђаци су били на улицама, а власт је наставницима-штрајкачима смањивала плате као одговор на непослушност.

Суспензија лиценце за обуставу рада

Нацрт измена закона предвиђа да наставницима може да буде суспендована лиценца ако ни после писаног упозорења директора не остварују образовно-васпитни рад, што се аутоматски квалификује као тежа повреда радне обавезе.

Иста одредба уводи се и за секретара школе, ако не изврши налог директора.

Хоће ли директор школе, уколико му се неки наставник не допада или има лични проблем са њим, моћи да му суспендује лиценцу за рад, пита се Мирјана Гашић из Уније.

„Највећи проблем је тумачење, јер оно може бити прешироко.

„Испада да директор својевољно може да одузме лиценцу неком наставнику уколико није у добрим односима са њим“, каже Гашић.

Исто тако, додаје, лиценца за рад може да буде суспендована после прве опомене директора уколико наставник не држи часове неке секције, јер нема заинтересованих или ученици не долазе.

Лиценца за рад просветних радника је званична дозвола за самостално обављање васпитно-образовног рада у школама и предшколским установама.

Она потврђује да је наставник савладао потребне стручне вештине и успешно положио испит за лиценцу после приправничког стажа.

„Директор није ни доделио лиценцу за рад, па не би смело ни да му буде дозвољено да је одузима.

„Лиценцу издаје Министарство просвете и то је институционална диплома“, каже Гашић.

Васовић Новосел страхује да би ова предложена измена могла да буде злоупотребљена у одређеним ситуацијама.

„Многи наставници су остали без посла, добили отказе или им нису продужени уговори, али је лиценца много озбиљнија ствар, јер без ње не могу да раде у просвети“, каже некадашња директорка у београдској основној школи.

Јавна расправа за ужу јавност

Јавна расправа одржана је 5. августа и број оних који су могли да присуствују био је ограничен, док је медијима био забрањен приступ.

Унија синдиката је саопштила да они од почетка инсистирају да се измене закона не спроводе без учешћа јавности, тачније, да не смеју бити усвајане иза затворених врата и без стварне расправе о последицама.

„Наши представници који су били тамо кажу да је атмосфера више личила на ријалити програм, као и да речник није био прикладан“, каже Гашић.

Једна од замерки на одржавање јавне расправе је и само време када је организована.

„Просветни радници су на годишњим одморима и не чуди што су организовали јавну расправу баш почетком августа.

„Већина се враћа у школе од 17. до 20. августа, а без подршке других људи нећемо моћи ништа да урадимо“, наглашава Васовић Новосел.

Јавна расправа траје до 23. августа.

После разматрања примедби, о предлогу Нацрта закона одлучује влада, а затим се у форми предлога закона упућује на разматрање Скупштини Србије.

Ако не буде враћен на дораду, могао би да буде усвојен током јесени 2026. године.

Савет родитеља десеткован

Свако одељење у школи има представника у Савету родитеља, према садашњем закону.

Ако измене закона буду усвојене ово ће бити прошлост.

Предложеним изменама закона, број чланова Савета родитеља био би ограничен на максимално осам у основним и 15 у средњим школама.

„Савет родитеља је и до сада имао саветодавну улогу у школи, док је доношење одлука било искључиво у вези са стварима које се односе на родитељски рачун, а то су ужина, екскурзије.

„Родитељи треба да учествују, не да се мешају, јер је важно да запослени и они буду на истој страни, а интерес је само један - ученици“, каже Васовић Новосел.

Изменама закона улога тако смањеног савета своди се искључиво на саветодавну, без могућности да одређене теме стављају на дневни ред и о њима расправљају, кажу критичари.

Савет родитеља више неће моћи да се пита у вези са уџбеницима, али ни око трошења школских средстава, пише у нацрту измена закона.

„Родитељи су прошле године били врло заинтересовани да се укључе у савет, нарочито у школама где је било смене директора.

„Скретали су пажњу на неправилности у школи, противзаконит рад и често су се оглашавали.

„Сигурна сам да министарству и властима не иде у прилог и сада хоће то да одузму“, каже Васовић Новосел.

Од 'удруживања' остао само ученички парламент

Важећи закон гарантује ученицима право на „слободу удруживања у различите групе, клубове и организовање ученичког парламента“.

Ученици могу сами да формирају секције, клубове и неформалне групе.

Нацрт ту тачку брише и замењује ужом формулацијом - право се своди на „организовање и учешће у раду ученичког парламента“.

Удруживање у групе и клубове, ван парламента, не помиње се као могућност.

Уз то, парламент губи утицај на рад школског одбора и више не може да присуствује седницама, осим у случају када су директно позвани.

Мирјана Гашић из Уније сматра да је одредба „ученичко организовање“ неспретно формулисана.

„Ученички парламент је сјајна ствар, али не би било лоше да се дода да могу да се удружују и у неке секције", каже Гашић.

Некадашња директорка београдске школе Васовић Новосел верује да је то учињено како ученици не би могли да се организују, као што су то радили у време обуставе наставе.

Примедбе (не)ће бити узете у обзир

Синдикати и удружења су најавили да ће послати Министарству просвете примедбе на измене важећег закона.

Неки траже и потпуно повлачење.

„Нацрт је недовољно промишљен, јавна расправа не оставља довољно времена ни простора за учествовање више људи из струке и без довољно видљивости и транспарентности.

„Због тога тражимо повлачење нацрта, јер ово нису козметичке измене закона, већ се суштински мења положај ученика, родитеља и запослених у образовању“, саопштавају Пријатељи деце Србије, невладина организација за заштиту права деце.

Гашић из Уније синдиката просветних радника каже да се одлучно противе спорним одредбама око лиценци и суспензија наставника и очекује да ће надлежни узети у обзир њихове замерке.

Има и оних који сматрају да Министарству просвете није стало до туђег мишљења.

„Не очекујем промене, јер сама идеја да се закон мења током лета, када су просветни радници на одмору, јесте знак да су решени да усвоје све што хоће.

„Једино да се људи побуне, па да власт процени да је боље да одустану због могућих избора, али ја мислим да ће њима све проћи“, каже Васовић Новосел.

Измене су проблематичне и за Студенте у блокади који су на сајту објавили илустрацију фотографије ђачке књижице насловљену на министра просвете Дејана Вука Станковића коме су подељене најлошије оцене из: Демократије, Унапређења школства, Бриге о ученицима и Основних права.

„Нацрт измена закона један је од најозбиљнијих удара на демократско функционисање школа у последњих неколико година.

„Уместо да решава проблеме образовања, Министарство предлаже измене којима се смањује учешће ученика, родитеља и наставника у доношењу одлука, док се истовремено јачају механизми контроле и кажњавања“, пише на сајту блокаде.орг, који воде студенти.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk