Како да схватимо тајно путовање шефа ЦИА у Москву

Председник Сједињених Држава Доналд Трамп изјавио је да је путовање Џона Ретклифа у Русију било „полу-рутинска“ посета, али нема ничег рутинског у тајном излету шефа ЦИА до Москве од укупно 15.000 километара.

Ретклиф се састао са руским обавештајним званичницима у уторак – најпре са његовим колегом у руској иностраној шпијунској агенцији Сергејем Наришкином – пошто је стигао ненајављен у америчком војном авиону, потврдио је Кремљ.

Готово пет година прошло је откако је његов претходник, Вилијам Бернс, кренуо на исти такав пут, у време готово подједнако високих тензија, док је Русија припремала инвазију на Украјину.

Ово је, дакле, вероватно нешто озбиљно.

У одсуству било каквог званичног америчког коментара о разлозима мисије, нашироко се извештава како је Ретклиф путовао да би упозорио Москву да не ескалира ситуацију због пат-позиције у Украјини – можда предузевши акцију против неке чланице НАТО.

Један амерички званичник рекао је за Политико да је разлог састанка „био превасходно да упозори Русију да не предузима било какву акцију која ће ескалирати ситуацију против балтичких држава“.

На руском нишану нашла се и Велика Британија.

У четвртак је портпаролка Министарства спољних послова рекла да би Русија могла да удари на британске војне мете из одмазде за украјинске нападе на Русију уз помоћ британских ракета.

А дрон који је носио експлозив откривен на аеродрому у немачком граду Лајпцигу вероватно је био руски, тврде стручњаци за безбедност.

Вест о Ратклифовој посети уследила је после извештаја о америчким обавештајним проценама да председник Путин планира ограничени напад на неког савезника НАТО.

Али није вам потребна најмоћнија светска организација за електронско прислушкивање – америчка Агенција за националну безбедност – да бисте знали да се Путин налази пред све већим домаћим притиском да „предузме нешто“ како би се померио из мртве тачке.

Украјински удари дроновима дугог домета не само да су нанели штету руској енергетској индустрији већ су и рат довели пред врата обичних Руса.

Ништа не говори да се ствари не одвијају према плану као дуги редови за бензин и стубови дима који се дижу из погођених нафтних рафинерија.

Кремљ доживљава ове нападе као индиректни рат НАТО против Русије уз помоћ Украјине као посредника.

Како ће, дакле, Русија одговорити?

Постоји широк спектар могућности.

У њих спада појачавање напада балистичким пројектилима на Украјину које Москва већ испаљује, а у које спада и гађање центра Кијева, знајући врло добро да се Украјина опасно приближила несташици пресретача Патриот којих би их зауставили.

Могао би да обухвати и проширење необјављеног „хибридног рата“ за који се верује да Русија већ води против земаља НАТО, уз помоћ софистицираних сајбер-напада, улета дроновима и не толико софистицираним криминалцима који подмећу пожаре у фабрикама муниције.

Али на још алармантнијем крају скале су и други потенцијални сценарији које би Кремљ могао да разматра, под притисцима домаће тврде струје.

Један је скретање пажње са њеног очигледног неуспеха у добијању рата у Украјини тестирањем решености НАТО путем ограниченог напада на неку балтичку државу.

Естонија, Летонија и Литванија су све некада биле део Совјетског Савеза, практично под владавином Москве до 1991. године.

Данас су оне све чланице НАТО, док су и даље дом значајних заједница које говоре руски.

Путин је савршено свестан повременог презира Доналда Трампа према НАТО и могао би да калкулише да омањи напад на, рецимо, Литванију, неће покренути клаузулу о узајамној самоодбрани чланица НАТО – Члан 5 – и да САД на то неће одговорити.

У ком случају би савршено имало смисла да део необјашњене мисије шефа ЦИА у Москву буде да подсети Русију да је САД и даље потпуно посвећена Члану 5.

Литванија је од посебног интереса за Кремљ зато што поседује заједничку границу са Пољском познату као „Сувалкски коридор“.

Дуг свега скоро 100 километара, овај појас земље је све што одваја руску марионетску државу Белорусију од њене нуклеарно наоружане ексклаве Калињинграда, која је одвојене од копнене Русије.

Ако би Русија успела да је заузме, практично би одсекла те три балтичке државе копном од њених комшија из НАТО.

А потом је ту и питање тактичких нуклеарних бојевих глава.

Одавно се говори да руска војна доктрина види ова мала, али изузетно деструктивна оружја као интегрални део властитог начина борбе.

Москва је била упозоравана, и од пријатеља и од непријатеља, да не крши 81-годишњи табу о употреби нуклеарног наоружања из беса.

А опет би то могла да буде изазовна опција за Владимира Путина да „ескалира како би деескалирао“, демонстрирајући Украјини да има на располагању тако катастрофална оружја да би по Кијев било боље да капитулира пред условима Москве сада или се суочи са уништењем.

Наравно, у одсуству било какве јасне и званичне потврде из САД о чему се радило у овом изненадном скоку ЦИА у Москву, онда је увек могуће да се ради о нечему сасвим другом.

Могао би то да буде покушај убеђивања Русије да оконча војну сарадњу са Ираном, на пример, или можда договор о још размена заробљеника или могућности масовне мобилизације руских трупа.

Али будите сигурни, ово путовање је било крајње необично и уследило је у време појачаних тензија између Москве и Запада.

Нешто се готово сигурно дешава.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk