Кијев нападнут дроновима и ракетама, најмање 13 жртава, међу њима и деца

Аутор фотографије, SERGEY DOLZHENKO/EPA/Shutterstock
Руска војска извела је масовне нападе дроновима и пројектилима на украјинску престоницу Кијев у ноћи између 1. и 2. јула, приликом чега је погинуло најмање 13 људи, саопштили су украјински званичници.
Неколико насеља је евакуисано пошто су погођене стамбене зграде широм града само неколико сати пошто је украјински председник Владимир Зеленски упозорио да Русија спрема „велики" напад.
Деца су међу „значајним бројем" жртава у Кијеву, саопштио је Тимур Ткаченко, шеф војне администрације у престоници.
„Непријатељ је још једном намерно гађао стамбене зоне и убијао цивиле", рекао је он 2. јула ујутру.
Из руског Министарства одбране тврде да су им мета била енергетска постројења и да су одговорили на недавне украјинске нападе.
Када је свануло 2. јула, слика је била јаснија и видели су се кратери који су настали од експлозија.
Аутомобили, зграде и инфраструктура у пламену могли су да се виде поред рушевина насталих бомбардовањем.
Више пожара горело је широм града, наводно је оштећена и једна амбуланта у којој је најмање један човек тешко рањен.
Ватрогасци су гасили пламен који је уништио хотел на централном градског булевару.
Током ноћи примећено је и дејство противваздушне одбране, као и експлозије које су настале деловањем дронова, ракета и пројектила са навођењем.
Градоначелник Кијева Виталиј Кличко потврдио је да је најмање 10 људи страдало, али и да то можда није коначан број жртава.
Била је то „још једна ужасна ноћ" за становнике Кијева, који су морали да је проведу у склоништима, објавила је Олга Стефанишина, украјинска амбасадорка у Америци, на платформи Иксу.
„(Забележени су) Пожари и уништавање цивилне инфраструктуре и стамбених зграда у више области града", навела је.
Ово је био први велики напад дроновима и ракетама Русије на Украјину после више од две недеље.
Погледајте фотографије Кијева после руског напада

Аутор фотографије, SERGEY DOLZHENKO/EPA/Shutterstock

Аутор фотографије, REUTERS/Valentyn Ogirenko

Аутор фотографије, SERGEY DOLZHENKO/EPA/Shutterstock

Аутор фотографије, REUTERS/Alina Smutko

Аутор фотографије, SERGEY DOLZHENKO/EPA/Shutterstock

Аутор фотографије, Getty Images

Аутор фотографије, Reuters

Аутор фотографије, AFP via Getty Images
Русија је погодила и војне базе у централној и источној Украјини, саопштило је руско Министарство одбране.
Напади су били одговор на украјинске ударе на руска енергетска постројења од Москве до Црног мора, додају.
После тих украјинских напада руски председник Владимир Путин је признао да је дошло до несташица горива у земљи, што ретко чини од почетка рата.
Зеленски је 1. јула превремено завршио посету Даблину пошто је поделио нове обавештајне податке о плановима Москве да нападне Украјину.
„Позивам наше људе да буду посебно опрезни, да се чувају, да чувају децу и наравно сопствене породице", казао је Зеленски.
Путин „већ неко време припрема тај велики напад на Украјину", додао је тада.
Пољска је подигла борбене авионе како би заштитила сопствени ваздушни простор, што су из тамошњег Министарства одбране назвали „мерама превенције".
Нису пријављени напади на територији Пољске.
Пољска је чланица НАТО-а и напад на њу би активирао Члан 5 повеље ове организације, који прописује да се „оружани напад на једну Нато чланицу сматра нападом на све".
Руске трупе су се недавно пробиле у град Костјантинивку, једно од последњих украјинских утврђења на истоку земље.
Ако Москва обезбеди контролу над градом, то би могло да јој послужи као улаз у цео Донбас, велики истоћни регион Украјине.
Високи украјински војни заповедници тврде да су ове године заузели више територије него што су изгубили и да су прекинули кључне ланце снабдевања између границе са Русијом и анектираног полуострва Крим.
Рат је током претходних месеци вођен смањеним интензитетом док су обе стране учврстиле сопствене положаје.
Русија тренутно контролише око петине украјинске територије, што је заузела током првих неколико месеци инвазије која је започела у фебруару 2022.
Украјинац оптужен за напад на Северни ток у Немачкој
Немачко тужилаштво подигло је оптужницу против украјинског држављанина због сумње да је разнео цевовод који је део Северног тока у Балтику 2022.
Сергеј К., како је именован у оптужници, наводно је предводио и координисао напад на инфраструктуру којом се доставља природни гас од Русије до Немачке, пренели су немачки медији.
Осумњичени је негирао кривицу.
Досад нико није преузео одговорност за напад, а званични Кијев одбацио је наводе у умешаност у организацију акције, која би могла озбиљно да угрози односе са Немачком.
Осумњичени се терети да је предводио екипу од седам људи у акцији током које је уништено три од четири гасовода Северног тока, преноси Дојче веле.
Сумња се да је извршио напад и на цивилну енергетску инфраструктуру и подметање експлозија.
Дошло је до рекордног цурења метана у Балтичко море и онемогућено је функционисање инфраструктуре вредне више милијарди долара.
Москва је окривила Америку и Велику Британију да су учествовали у организацији напада, али за то нема доказа.
Погледајте снимак претходних руских напада на Украјину:
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk


























