Помен жртвама геноцида у Сребреници, писац Владимир Арсенијевић тврди да је нападнут у Београду

Шехида Абдурахмановић из Сребренице на истоку Босне и Херцеговине (БиХ) више од 30 година не заборавља јул 1995.

И није једина.

Рат у тој некадашњој југословенској републици, трајао је већ три године када је 11. јула 1995, Војска Републике Српске (ВРС) заузела Сребреницу, која је од 1993. проглашена Сигурном зоном Уједињених нација.

У Шехидином родном месту, где су биле смештене десетине хиљада бошњачких избеглица, у само неколико дана убијено је више од 8.000 мушкараца и младића, претходно одвојених од породица.

„Од 1992. до 1995. је било тешко, али је тај јул био кулминација и нешто најгоре што је могло да нас задеси", говори Абдурахмановић у телефонском разговору за ББЦ на српском.

„Ако се осврнем само на ужу породицу - сестре су ми остале без мужева, једна је изгубила и 16-годишње дете, мени је муж раније убијен... бојим се да ћу неког да заборавим", додаје.

У Меморијалном центру у Поточарима, недалеко од Сребренице одржава се колективна сахрана посмртних остатака 10 идентификованих жртава, а до сада је укопано око 7.000 људи.

За око хиљаду се још трага, а међу њима је и Шехидин рођени брат Мехо Хасановић.

„Нажалост још нисмо дошли до његових посмртних остатака.

„Не губим наду, али како време пролази све је теже и теже", каже Абдурахмановић, чланица Удружења „Мајке енклава Сребренице и Жепа“.

Истог јутра, у Београду је отказано одавање поште жртвама Сребренице, јер је код Бранковог моста нападнут књижевник Владимир Арсенијевић, саопштили су организатори.

„Када сам овде дошао затекла ме група од 20-30 људи који су ме ударали, претили ми већ познатим вокабуларом и ижврљали читав овај простор својим порукама“, тврди Арсенијевић у видеу, објављеном на друштвеним мрежама.

На питања ББЦ новинара, да ли се ради на утврђивању шта се догодило и да ли је неко приведен, Министарство унутрашњих послова (МУП) није одговорило.

Генерална скупштина УН-а у Њујорку усвојила је 2024. резолуцију којом се 11. јул проглашава Међународним даном сећања на жртве геноцида у Сребреници, осуђује негирање геноцида, као и величање ратних злочинаца.

Њеном усвајању се противио званични Београд, тврдећи да би тиме српски народ био проглашен „геноцидним", док су резолуцију у Сарајеву видели као прилику за наставак помирења.

„Сец́ање на геноцид у Сребреници 1995. значи суочавање са говором мржње и дискриминацијом и обнављање наше одлучности да 'никада више' постане стварност за све.

„На овај свечани дан, сетимо се жртава, саслушајмо преживеле и предузмимо кораке како смо унапредили правду, помирење и мире", написао је Антонио Гутереш, генерални секретар Уједињених нација (УН), на друштвеној мрежи Икс.

За злочине у Сребреници, пред међународним и домаћим судовима осуђено је приближно 50 људи и кажњено на више од 700 година затвора.

Бивши командант Војске Републике Српске (ВРС) Ратко Младић осуђен је пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију на доживотни затвор због геноцида и злочина против човечности током рата у БиХ 1992-1995.

Суд у Хагу правоснажно је осудио и бившег председника Републике Српске Радована Караџића на доживотни затвор 2019. године.

Осим Караџићу и Младићу, у Хагу су изречене још три правоснажне доживотне казне за геноцид у Сребреници.

Међународни суд правде је 2007. донео пресуду да је Србија одговорна што није учинила ништа да спречи геноцид у Сребреници, нити да казни починиоце.

„Увек је време је да се покаже пијетет према бошњачким жртвама у Сребреници и да се дубоко наклонимо", рекао је председник Србије Александар Вучић поводом 31. годишњице.

Погледајте видео о Сребреници три деценије касније

Породица Абдурахмановић је пре и током рата живела у Сребреници, некада рударском градићу на истоку БиХ, у којем је пре сукоба живело више од 36.000 људи.

Шехида је радила као трговкиња, а супруг Јакуб у просвети.

Уз двоје деце, она се тог периода - 18 година брака - сећа као „најлепше етапе живота".

Али се већ у мају 1992. сусрела са трагедијом, неколико месеци пошто је почео рат.

Тог 8. маја су им паравојне формације Жељка Ражнатовића Аркана, вође Српске добровољачке гарде, познате као Арканови тигрови, ушле у стан.

„У источној Босни су се прво убијали мало ученији и имућнији људи који су били на некаквим списковима и мој муж је, на несрећу моје породице, био на једном од њих.

„Одвели су га и убили", тврди она.

Аркан је пред Трибуналом у Хагу био оптужен за ратне злочине у Бијељини и Зворнику.

Убијен је 2000. године у Београду.

Сребреница је током рата постала уточиште за бошњачке избеглице током етничког чишћења које су на тим просторима спроводиле снаге босанских Срба.

УН су је 1993. прогласиле „заштићеном зоном", први пут у историји ове организације, а Међународне мировне снаге, УНПРОФОР, биле су задужене да је сачувају од напада.

Али у јулу 1995. када су војници под командом генерала Младића заузели град, мировњаци су се брзо повукли.

Шехида је тог јула и даље била са децом у Сребреници.

Њен син је, како каже, због неповерења у холандски мировни батаљон, одлучио да оде са осталим мушкарцима.

Такозваним Путем смрти прошли су многи Бошњаци тражећи заклон у шумама изван Сребренице на путу ка Тузли, граду под контролом Армије Босне и Херецеговине током рата.

На путу су се суочили са заседама српских снага и многи нису живи стигли до Тузле.

Шехида је са ћерком у камиону отишла до неколико километара удаљених Поточара, где је у некадашњој фабрици акумулатора била база УН мировних снага.

„Једна сам од тих мајки која је имала срећу да јој дете пређе тај страшан пут.

„Последице и траума су код њега присутне, али не могу да се жалим - жив је", каже.

Марш мира и 10 идентификованих жртава

У знак сећања на вишедневно ходање бошњачких мушкараца и страдање у Сребреници 1995, сваке године се од 2005. одржава Марш мира, као увод у комеморацију у Меморијалном центру.

Стотине учесника тродневног Марша мира и ове године пешачило је више од 100 километара у обрнутом смеру, како би одали почаст убијенима у Сребреници.

Традиционално почиње у селу Незук, код Тузле, 8. јула ујутру, а у Поточаре су стигли 10. јула, дан пре колективне сахране - џеназе.

Погледајте видео о Маршу мира на 31. годишњицу геноцида

На колективној џенази 11. јула 2026. укопани су посмртни остаци десет идентификованих жртава старости од 20 до 56 година.

Најмлађи је Сенад Јусић, рођен 1975. а нестао у јулу те 1995. године на подручју Братунца.

Његови посмртни остаци ексхумирани су 2022.

Међу жртвама које се после 31 године укопавају је и отац Алнеса Алића.

До сада је пронађено око 50 одсто очевих остатака и требало му је времена да донесе одуку о сахрањивању.

„Било ми је тешко да се одлучим зато што је ово наш први и последњи сусрет.

„Нисам га упознао. Имао сам непуну годину када је погинуо. Знам га само из мајчиних прича и са једне фотографије коју и данас чува", испричао је за портал Бука.

Шехида се вратила у родно место 2003. али њена деца више не живе у БиХ.

„Ми морамо сакупљати посмртне остатке и сахрањивати", додаје ова 70-годишњакиња.

„Најбитније је да нема рата, а ми покушавамо да дамо неки допринос и пошаљемо поруку да се никоме не догоди Сребреница", додаје.

Београд: 'Сребреница 8.372 – Људи памте људе'.

Пре пријављеног напада на књижевника Арсенијевића у Београду, скуп организација 'Људи памте људе' поставила је велику икебану у облику цвета Сребренице уз натпис 'Сребреница 8.372 – Људи памте људе'.

Комеморација је отказана из безбедносних разлога, а Арсенијевић је поручио да инцидент неће зауставити њихов даљи рад и активизам.

Дан раније, 10. јула на Тргу републике у центру Београда, невладина организација Жене у црном организовала је, као и сваке године, акцију 'Никада нећемо заборавити геноцид у Сребреници'.

Градоначелник Лондона у посети Поточарима

Меморијални центар у Поточарима је почетком јула 2026. посетио и Садик Кан, градоначелник Лондона.

„Био је то застрашујући тренутак и овде сам у име Лондонаца како бих одао почаст.

„Глобални сукоби настављају да ескалирају, а поделе унутар друштва повец́авају.

„Никада није било важније да научимо лекције из историје и запамтимо да имамо више заједничког него онога што нас дели", поручио је Кан 3. јула.

Неколико дана касније у центру је отворена и изложба фотографија свакодневног живота људи током рата у опкољеној енклави названа 'Facing Srebrenica': Погледи из опкољеног града.

Погледајте видео о Сребреници уочи 29. годишњице

Године рата биле су најгоре и најтеже, каже Шехида Абдурахмановић.

„Све остале недаће некако могу да се преброде, али је живот у рату најгори и никоме га не бих пожелела", додаје.

Братунац: Помен страдалим Србима

Сваког јула, у Братунцу, недалеко од Сребренице, сада општини у Републици Српској, једном од два ентитета Босне и Херцеговине, организује се парастос и српским жртвама.

У селима Залазје и Сасе, Биљача и Загони у општини Братунац 12. јула 1992. убијено је 69 српских војника и цивила, а нестало 22.

Помен се традиционално одржава код споменика и костурнице у селу Залазје.

Овогодишњој, 34. комеморацији, присуствовали су званичници Републике Српске и Србије, као и патријарх Српске православне цркве Порфирије у пратњи Марка Бернса, духовног саветника Доналда Трампа.

Одлуком Владе РС на подручју тог ентитета 4. јул је проглашен Даном жалости, поводом злочина над Србима од 1992. до 1995. године.

Процењује се да је у том периоду у ширем подручју Подриња страдало више од 3.000 људи.

За ратне злочине над Србима, био је оптужен Насер Орић, некадашњи командант Армије Босне и Херцеговине, за индивидуалну и командну одговорност.

Пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију проглашен је кривим због тога што није преузео одговарајуће кораке да спречи убиства и окрутна поступања његових потчињених према српским затвореницима у полицијској станици у Сребреници 1992-93.

Осуђен је на две године затвора, али је 2008. после уложене жалбе, правоснажно ослобођен кривице.

За злочине почињене у селима у околини Братунца, ослобођен је и пред судом у Босни и Херцеговини.

Рат у БиХ завршио се потписивањем Дејтонског споразума крајем 1995. у савезној држави Охајо, поделом територије на два ентитета и дистрикт Брчко.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk