Vodič kroz izbore u Srbiji: Ko je ko i ko je s kim

Te nedelje, 25. oktobra, kao i svakog vikenda, na programu će biti čitav niz velikih duela, lepih golova i koševa, ali će od svih utakmica većina u Srbiji ipak pratiti - izbornu.

Pripreme su uveliko u toku, a polako se kristališe i koji će sve timovi nastupiti na meču koji već dugo izaziva veliku pažnju.

Predstojeći vanredni parlamentarni izbori mogli bi da budu najdramatičniji od 2012. godine, kada su Srpska napredna stranka (SNS) i Aleksandar Vučić došli na vlast.

Konačan spisak izbornih lista još nije poznat, jer nisu svi Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) podneli zahtev za kandidaturu.

Za sada je proglašeno 12 lista - koalicije oko vladajućih SNS i Socijalističke partije Srbije (SPS), Studentska lista, Autentična desnica, Evropska Srbija, Bogoljuba Karića i Ćale, ovo je za tebe, uz pet manjinskih: Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), Rasim Ljajić - Ljudski, Usame Zukorlić - Pokret za ujedinjenje, Ruske stranke i SDA Sandžaka - čuvari Sandžaka.

Lista Izbor naroda, koalicije u kojoj su Narodni pokret Srbije, Novo lica Srbije i Ekološki ustanak, u međuvremenu je povučena zbog podrške studentima.

Iako su iz RIK-a rekli da „zbog pravne praznine" postoji dilema šta će se desiti sa njhovim rednim brojem - devet - na sajtu je dodeljen narednoj izbornoj listi Evropska Srbija, koja je bila deseta, i sve ispod su pomerene za jedno mesto.

Ipak, ističu i da RIK po tom pitanju nije zauzeo jasan stav, kao i da će sve biti odlučeno do 9. oktobra, što je krajnji rok da zbirna izborna lista bude proglašena.

Tekst će biti ažuriran kako se situacija bude razvijala, da na jednom mestu imate vodič kroz sve što treba da znate o oktobarskom izlasku na birališta.

1. Srpska napredna stranka

Lista Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija biće prva na izbornom listiću.

Na prvom mestu je Vučić, koji je kandidat za predsednika Vlade, a slede ga bivši premijer i zvanični predsednik SNS-a Miloš Vučević i Ana Brnabić, donedavna predsednica Skupštine Srbije i bivša premijerka.

Nešto detaljniji pregled njihovog spiska od 250 kandidata za narodne poslanike, otkriva i koje još partije žele da uz SNS uđu u poslaničke klupe.

Pre svega je tu Vjerica Radeta, zvaničnica Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja, osuđenog za ratne zločine pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, od koje se SNS 2008. otcepila.

Kada su Vučić i Tomislav Nikolić, nekadašnji visoki funkcioneri SRS-a, odlučili da formiraju naprednjake, iz tabora radikala usledili su žestoki napadi.

Ovog puta idu zajedno, pa je tako na listi i Šešeljev sin Aleksandar.

Tu su i Stefan Krkobabić, lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), Marjan Rističević iz Narodne seljačke stranke i Milija Miletić iz Ujedinjene seljačke stranke.

Na listi su i, između ostalog, i glumci Lidija Vukićević i Branislav Lečić, košarkaš Željko Rebrača, provladin student Miloš Pavlović, kao i Vukašin Vučićević, sin Dragana J. Vučićevića, vlasnika i urednika provladinog tabloida Informer.

Kandidovani su ljudi koji se „ne stide ni sebe, ni politike koju predstavljaju", dok blokade samo donose podele, kaže Vučević.

Na sednici Glavnog odbora SNS-a u Nišu, Vučić je najavio da će, ako SNS dobije dovoljno glasova za formiranje vlade, njegov kabinet imati daleko manje ministarskih mesta - samo 12 u odnosu na dosadašnjih 30.

Vučić je 27. septembra podneo ostavku na mesto predsednika, tako da će uskoro biti održani i predsednički izbori.

2. Socijalistička partija Srbije

Koalicija oko socijalista, koja od 2012. na republičkom nivou čini vlast sa SNS-om, nazvana je Ivica Dačić - faktor stabilnosti.

Biće na drugom mestu izbornog listića.

Prvi na listi je Ivica Dačić, aktuelni ministar unutrašnjih poslova, a bivši premijer, ministar inostranih poslova i predsednik republičke skupštine.

Socijalisti na izbore izlaze u saradnji sa Jedinstvenom Srbijom (JS) Dalibora Markovića Palme - sina Dragana Markovića Palme, preminulog 2024. - i Socijaldemokratskom partijom Srbije, sa čijeg čela se nedavno povukao Rasim Ljajić, a u njihovom bloku su i Zeleni Srbije.

„Socijalistička partija Srbije je kao u Bibliji, grm kupine koja gori, ali ne sagoreva - ostavljamo plamen za buduće generacije socijalista i socijalistkinja", izjavio je Dačić.

U izbornu trku, SPS ulazi uzdrman unutarstranačkim podelama i izbacivanjem istaknutog zvaničnika Branka Ružića, nekadašnjeg ministra prosvete.

U međuvremenu su i pojedini lokalni odbori SPS-a podržali Ružića, koji ostaje u politici, ali ne isključuje ni mogućnost učešća na izborima, za koje je u opširnom intervjuu za BBC na srpskom rekao da će „doneti zemljotres".

3. 'Studentska lista - studenti pobeđuju'

Lista zbog čijeg delovanja u velikoj meri i dolazi do izbora.

Nizu zahteva masovnih protesta, među kojima je pre svega utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, studenti su u aprilu 2025. dodali još jedan - vanredne parlamentarne izbore.

Vide ih, kako kažu, kao jedini put u „slobodu institucija“.

Uz zvuke trubača i taktove užičkog kola, u predvečerje 14. septembra studenti su predali listu, da bi je RIK proglasio dan kasnije.

Biće pod brojem tri na izbornom listiću.

U međuvremenu je na sajtu studentskog pokreta objavljena je njihova lista 250 kandidata za poslanike, o kojoj se dugo spekulisalo u medijima.

Nosilac je Ilija Srdanović, profesor urgentne medicine i kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.

„Imamo cilj i ne osvrćemo se", rekao je Srdanović u opširnom intervjuu za BBC na srpskom.

Tu su i, između ostalih, dramaturg Željko Hubač, glumac Tihomir Stanić, nekadašnji kapiten košarkaške reprezentacije Jugoslavije Dejan Bodiroga, bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, muzičar Feđa Dimović, sociolog Jovo Bakić, atletičar Mihail Dudaš i Aleksandar Baucal sa Filozofskog fakulteta.

Prikupljanje potpisa za studentsku listu obeležili su dugački redovi njihovih pristalica u nekoliko gradova širom Srbije.

Studenti su objavili i upozorenje o potencijalnim „lažnim listama“ na izborima, čija su imena slična njihovom, sa namerom zbunjivanja birača.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, studentska lista je najveći takmac vlastima na izborima, zbog čega ju je podržalo i nekoliko opozicionih stranaka i pokreta, iako su se studenti do sada često ograđivali od opozicije, pa i javno je kritikovali.

Među njima su stranke veoma različitih profila.

Demokratska stranka (DS), Pokret slobodnih građana (PSG), Pokret obnove kraljevine Srbije (POKS), Zeleno-levi front (ZLF), Kreni-promeni, Socijaldemokratska stranka, Pokret „Ljubav, vera, nada“ Nemanje Šarovića, bivšeg funkcionera Srpske radikalne stranke, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Lokalni front iz Kraljeva, Dveri, Dosta je bilo, ProGlas i niz lokalnih organizacija.

Studentski tabor u međuvremenu je podržala i koalicija Narodna Srbija, čija je izborna lista proglašena, pa povučena, a čine je Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića, Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute i Novo lice Srbije Miloša Parandilovića.

„Ovo je naš doprinos referendumskoj atmosferi i da pokažemo da je ovo izbor ili Srbija ili mafija - ili će ovi da ostanu da vlasti ili da ih počistimo i imamo zdravu državu", izjavio je Parandilović.

„Kompletne resurse i kontrolore stavićemo u funkciju studentske liste", dodao je Jovanović.

Pogledajte video: Šta od Studenske liste očekuju njene pristalice

4. 'Rasim Ljajić - Ljudski'

Broj četiri na izbornom listiću biće manjinska izborna lista okupljena oko Rasima Ljajića, dugogodišnjeg funkcionera i ministra u više vlada Srbije.

Nazvana je Rasim Ljajić - Ljudski, a okuplja Sandžačku demokratsku partiju (SDP) i Crnogorsku demokratsku partiju (CDP).

Ljajić nije kandidat za poslanika, ali je, kako kaže, listi „dao ime radi vidljivosti".

„Ne borimo se da pobedimo, već da naši poslanici budu presudni", rekao je Ljajić, aktuelni predsednik FK Partizan.

Ljajić je devedesetih osnovao SDP i decenijama bio njen lider, da bi krajem 2000-ih osnovao i Socijaldemokratsku partiju Srbije (SDPS), koja se bavi politikom na širem, državnom planu, a ne samo lokalnom kao SDP.

Tokom leta Ljajić je podneo ostavku na mesto predsednika SDPS-a - na čijem čelu je sad Jug Radivojević - a koji je na listi sa SPS-om.

Srđan Šajn, predsednik Romske partije, negodovao je zbog toga što je Ljajićevoj listi dozvoljen status manjinske.

Zvaničnu žalbu RIK-u podneli su 17. septembra, a Šajn je najavio da će tražiti reakciju Ustavnog suda, kao i evropskih institucija.

5. Savez vojvođanskih Mađara

Najveća stranka mađarske manjine, dugogodišnji partner naprednjaka na vlasti.

Balint Pastor, predsednik SVM-a, kaže da se ne bave ko je na listi Srpske napredne stranke, ko na studentskoj, niti ko je na listama „prve, druge, treće, četvrte ili pete opozicione stranke", već samo interesima vojvođanske mađarske zajednice.

Lista Savez vojvođanskih Mađara - dr Balint Pastor na listuću će biti pod rednim brojem pet.

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) - koja je podržala studentsku listu - zahteva od RIK-a obrazloženje kako je lista SVM-a dobila status manjinske, kada je na njoj „više kandidata koji su najverovatnije pripadnici većinskog naroda".

6. 'Usame Zukorlić (SPP) Pokret za ujedinjenje'

Postojale su i najave da bi bošnjačke partije mogle da formiraju zajedničku listu, ali to se neće desiti.

Stranka pravde i pomirenja (SPP) odlučila je da na izbore izađe samostalno.

Nosi naziv Usame Zukorlić (SPP) Pokret za ujedinjenje i biće pod brojem šest na izbornom listiću.

„Želimo bolje odnose sa državama susedima u regionu, a poseban odnos stavljamo na odnose između Beograda i Sarajeva, koji je posebno važan za bošnjački narod u Srbiji, ali i za stabilnost i budućnost Zapadnog Balkana", izjavio je Zukorlić posle aprilskog sastanka sa Vučićem.

7. 'Ruska stranka - Srbija u Briksu - Slobodan Nikolić'

Podneta kao lista ruske nacionalne manjine.

Biće sedma na izbornom listiću, a nosilac je Slobodan Nikolić, bivši potpredsednik Narodne seljačke stranke Marijana Rističevića i predsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva „Vladimir Putin".

Ruska stranka formirana je u junu 2013. u Šapcu - odakle je Nikolić - kao politička organizacija ruske nacionalne manjine, iako je tada u regionu Mačve živelo 92 ljudi koji su se izjašnjavali kao Rusi, piše Danas.

Zalažu se, kako kažu, za jačanje veza sa Rusijom, kao i članstvo u BRIKS-u, platformi za saradnju koju predvode Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika.

Na ovim izborima uz njih su i Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ) i Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ).

8. 'Autentična desnica'

Treći izborni ciklus u nizu gde Nova demokratska stranka Srbije (NDSS) Miloša Jovanovića i Monarhisti - Pokret za kraljevinu Srbiju Vladimira Jelića idu zajedno.

Kao jedan od kriterijuma za saradnju naveli su, između ostalog, protivljenje ulasku u Evropsku uniju, sa kojom Srbija od 2014. pregovara o članstvu.

Listu su nazvali Autentična desnica, nosilac je Miloš Jovanović, koji predstojeće izbore naziva „sudbonosnim".

Ne postoji iskreni desničar kome smena Vučića nije imperativ, izjavio je Jovanović.

Kao referendumsko pitanje izbora vidi „gde su nam državne granice, da li je Ratko Mladić zločinac ili heroj, kako brak treba da izgleda u Srbiji, da li treba da uvodimo sankcije savezničkim državama poput Ruske Federacije", prenosi Tanjug.

Jovanović je jedan od retkih opozicionih političara koji su prisustvovali i komemoraciji i sahrani Mladića, nekadašnjeg generala Vojske Republike Srpske, osuđenog za najteže ratne zločine tokom ratnog raspada Jugoslavije.

Među onima koji su podržali listu Autentična desnica je i pesnik Matija Bećković.

9. Proevropska opozicija

Čine je Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, Srbija centar (SRCE) Zdravka Ponoša i Građanski pokret Solidarnost Gorana Ješića.

Listu su nazvali Evropska Srbija - Marinika Tepić - Zdravko Ponoš.

„Imamo jasne ideje i program - kako se u 100 dana demontira režim Srpske napredne stranke i kako da se gradi evropska Srbija u koju verujemo i za koju se borimo“, izjavio je Đilas.

Uprkos pritiscima pristalica studentskog pokreta i nesuglasicama u sopstvenim redovima - pre svega oko toga da li treba da odustanu od trke i podrže studente - ova koalicija je ipak odlučila da učestvuje u izbornoj trci.

Ne rušimo referendumsku atmosferu izlaskom na izbore - ona je „nestala kada su predstavnici studenske organizacije rekli da ne žele saradnju sa opozicijom", smatra Ponoš, dodajući „stranke služe za to da idu na izbore", a ne na „izbore za mis".

Najbolji način za pobedu su tri opozicione liste - studentska, desna i evropska, dodao je Đilas, koji veruje da će to podići izlaznost.

Na listiću će biti pod rednim brojem devet.

Nekoliko visokih zvaničnika ovih stranaka, među kojima je zamenik predsednika SSP Borko Stefanović, predsednici odbora SSP-a u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, kao i dva člana Predsedništva Srbije Centar, odlučilo je da povuče imena sa liste.

Osim lidera stranaka, neka od poznatijih imena su Jasna Matić, bivša ministarka za telekomunikacije u vladi Mirka Cvetkovića, kao i Dragoljub Vidačić, nekadašnji košarkaš Crvene zvezde, Partizana i vršačkog Hemofarma, koji je sada trener.

10. 'SDA Sandžaka - čuvari Sandžaka'

Još jedna manjinska bošnjačka lista.

Stranka demokratske akcije Sandžaka (SDA), na čijem čelu je još od 1990. Sulejman Ugljanin, na izbore izlazi pod listom SDA Sandžaka - čuvari Sandžaka.

Očekujemo dobar izborni rezultat, koji omogućava učešće u vlasti sa „demokratskim i proevropskim snagama" koje „ne mrze muslimane", kaže Ugljanin.

Biće broj 10 na izbornom listiću.

„Jasan program - decentralizacija na svim nivoima, ravnomerni regionalni i održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, jednakost pred zakonom, donošenje Zakona o lustraciji, briga o porodici i stvaranje uslova da mladi budućnost grade u Sandžaku", izjavio je Ahmedin Škrijelj, donedavni narodni poslanik koji je prvi na listi SDA.

11. 'Bogoljub Karić - Pokret snaga Srbije - BK'

Pošto je ispravila nedostatke, proglašena je lista Bogoljub Karić - Pokret snaga Srbije - BK.

Karić, osnivač i vlasnik kompanije BK i nekada istomene televizije, tokom poslednjih godina 20. i prvih godina 21. veka aktivno se bavio politikom - 1998. je postao ministar bez potrfelja u vladi Srbije koju je predvodila SPS.

Partiju Pokret snaga Srbije osnovao je 2004. godine, kada je bio i kandidat na predsedničkim izborima, osvojivši čak 18 odsto glasova.

Sa braćom je 1994. godine, a u saradnji sa Javnim preduzećem PTT saobraćaja Srbija, osnovao kompaniju Mobilne telekomunikacije Srbije - Mobtel.

Protiv Karića su vođeni i postupci zbog poslovanja Mobtela, a on posle raspisivanja poternice 2006. odlazi u Rusiju, odakle se vraća 2016. godine.

Deo optužnica je u međuvremenu zastareo, a deo je povučen.

Prethodnih godina Karić je podržavao SNS i Vučića.

12. 'Ćale ovo je za tebe - Petar Đurić'

Posle duže rasprave - pojedini članovi komisije dovodili su u pitanje validnost liste zbog izjava bez potpisa, JMBG-a, pečata, datuma - RIK je proglasio i listu Ćale ovo je za tebe - Petar Đurić.

Ima samo devet kandidata za parlament, od čega je Đurić na osmom mestu.

Postao je poznat tokom julskih protesta 2020. u Beogradu, posle najave vlasti o ponovnom uvođenju policijskog časa zbog epidemije koronavirusa.

Na jednom od protesta Đurić je u kameru N1 na ulici uzvikivao „Ćale, ovo je za tebe“, aludirajući na oca preminulog tokom pandemije, i snimak postao je viralan.

Narednih godina prisustvovao i na drugim protestima, zatim osnovao i pokret „Ćale, ovo je za tebe“, koji je 2024. učestvovao na beogradskim izborima.

Prilikom predaje liste za predstojeće izbore, Đurić je izjavio da oni predstavljaju treću opciju, između SNS-a i studenata, da se zalaže za ulazak Srbije u EU, kao i dekriminalizaciju kanabisa i legalizaciju u medicinske svrhe.

Mnogi sumnjaju kako je skupio 10.000 potpisa podrške - jedan od članova RIK-a je čak upotrebio izraz fantomska lista, što je neformalni izraz za liste koje izgledaju kao prava politička opcija, ali se sumnja da su napravljene uglavnom da zbune birače ili oslabe neku drugu listu - na šta Đurić do sada nije reagovao.

Faktor Branimir Nestorović

Izbornu koaliciju su najavili i pokret „Mi - snaga naroda" Branimira Nestorovića i Narodna stranka Vladimira Gajića, ali ništa nije bilo zvanično potpisano.

Kako trenutno deluje - i neće.

Narodna stranka neće izaći na izbore u koaliciji sa „Mi snaga naroda" zbog Nestorovićevih „ozbiljnih zdravstvenih problema", izjavio je Gajić, iako je samo dan reanije izjavio da će koalicije biti.

Da bi potom i iz „Mi snaga naroda" saopštili da uopšte neće izaći na izbore.

Nestorović, lekar koji je do popularnosti došao tokom epidemije korona virusa, jedno je od najvećih iznenađenja prethodnih izbora iz 2023. godine, kada je osvojio skoro pet odsto glasova.

Međutim, stranka mu se veoma brzo podelila, a i uoči ovih izbora je u njegovom taboru bilo prilično burno.

Nekoliko članova predsedništva pokreta je tvrdilo da im se nameće koalicija sa Pokretom socijalista Aleksandra Vulina, bivšeg ministra u više resora, kao i nekadašnjeg direktora Bezbednosno informativne agencija (BIA).

Iza tog pokušaja nametanja stoje upravo BIA i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, izjavio je Slobodan Ilić, poslanik „Mi - snaga naroda".

Zbog protivljenja koaliciji sa Vulinom - koji je od 2023. pod sankcijama SAD zbog sumnji za umešanost u korupciju i veze sa organizovanim kriminalom - izbačeni su iz stranke, tvrde.

„Imali smo zahtev od ljudi iz Ruske Federacije da okupimo sve rusofilske stranke i pokrete u Srbiji, i u okviru toga i Pokret socijalista Aleksandra Vulina, koji tamo uživa veliki ugled", rekao je Nestorović, ne otkrivajući detalje.

Opširnije o drami u „Mi - snaga naroda" pročitajte u zasebnom tekstu.

U međuvremenu je dosta pažnje izazvao snimak rasprave visokih zvaničnika njihovog pokreta, gde se pominje i susret jednog od njih sa Andrejom Vučićem, bratom predsednika Aleksandra Vučića, o čemu možete čitati - OVDE.

Albanske partije i uloga Aljbina Kurtija

Posle dugih pregovora, u kojima je veliku ulogu odigrao kosovski premijer Aljbin Kurti, albanske partije iz Bujanovca, Preševa i Medvede izlaze na jednoj manjinskoj listi.

I to pod nazivom Ujedinjena dolina, prenele su Bujanovačke.

Sporazum je postignut upravo u Kurtijevom kabinetu u Prištini, gde su predstavnici albanskih partija - između kojih je ranije bilo i tenzija - odlazili na pregovore i sastanke.

Kurti ga naziva „potencijalno istorijskim".

U njemu učestvuje osam partija, a prvi na listi će biti lider Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaip Kamberi, donedavno jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije.

Prema procenama, jedinstvena albanska lista bi na izborima mogla do tri ili čak četiri poslanička mandata, pišu Bujanovačke.

Dalji redosled kandidata na listi biće odreden političkom težinom partija, prema broju odbornika na poslednjim lokalnim izborima.

Potpisnice su se obavezale i da se neće medusobno javno napadati i da niko neće ništa preduzimati bez saglasnosti ostalih, što važi i za postizborne sporazume, kao i predstojeći parlamentarni mandat.

Koordinacija predviđa i konsultacije sa Kurtijem ili predstavnikom kog on odredi, ističu Bujanovačke.

Nisu još predali potpise.

Romske partije

Pominjana je mogućnost i da romske partije izađu na jedinstvenoj listi, ali do toga izgleda da neće doći.

Iako su Unija Roma Srbije i Demokratska unija Roma Srbije prethodno potpisale sporazum o zajedničkom nastupu, potencijalno uz Romsku partiju i Građanski pokret Roma Srbije (GPRS).

Romi već dve decenije nemaju mogućnost da ih neko bira i da budu zastupljeni tamo gde se rešavaju njihovi problemi - u parlamentu, vladi i institucijama, izjavio je tada Miloš Mihajlović, predsednik Unije Roma Srbije.

Jedinstvenom listom to bi moglo da se promeni, smatra.

Međutim, Demokratska unija Roma je 17. septembra odustala od daljih dogovora i aktivnosti oko izbora, saopštili su.

Želeli su, kako kažu, šire objedinjavanje romskih partija i organizacija, do čega nije došlo, pa dalje idu sami, iako ističu da to „ne treba tumačiti kao prekid odnosa sa Unijom Roma Srbije".

Potom je iz pregovora izašao i GPRS, a ranije je pregovore napustila i Romska partija.

Niko još nije predao listu i pitanje je ko će sve izaći na izbore.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk