Monarh koji je raskinuo sa tradicijom: Odlazak norveškog kralja Haralda

Norveški kralj Harald V preminuo je u 89. godini, pošto je prošle nedelje prebačen u bolnicu radi lečenja od retke bolesti krvi.

Palata u Oslu kaže da je preminuo u spokoju u 06:35 sati po lokalnom vremenu u petak u nacionalnoj bolnici u Oslu.

Kraljevska zastava na krovu palate spuštena je na pola koplja.

Dvadeset četiri časa pred njegovu smrt, članovi kraljevske porodice su posetili kralja, a mase su ostavljale cveće pred palatom.

Harald je bio prvi norveški kralj rođen u Norveškoj još od 14. veka.

Naslediće ga sin Hakon (53).

Kralj Čarls III je poslao „saučešće od srca“, dok se kralj Karl XVI Gustav od Švedske prisetio „dobrog prijatelja mene, moje porodice i Švedske“, i poželeo kumčetu Hakonu „uspeh i dobru sreću“.

Posle 35 godina provedenih na prestolu, Harald će ostati upamćen kao popularna i reformska ličnost koja je modernizovala monarhiju, raskrstila sa tradicijom oženivši se sa pučankom i služio kao ujedinjujuća figura u najtežim trenucima za Norvešku.

Kraljevski posmatrači kažu da je bio prizeman, cenjen i voljen, opisavši ga kao „dedu“ nacije i „narodskog kralja“ - što je titula koju je takođe nosio njegov otac kralj Olav V.

Posle napada Andreasa Brejvika u Oslu i na ostrvu Utoja 2011. godine, Harald je pozvao Norvežane da podrže jedni druge i „ne dozvole da prevlada strah“.

U skorije vreme su se Harald i njegova porodica suočavali sa zdravstvenim izazovima i skandalima, naročito zbog veze njegove snaje Mete-Marit sa pokojnim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom i presude njenom sinu Marijusu Borgu Hoibiju za silovanje.

Tokom njegove vladavine, norveška monarhija je postala ravnopravnija i transparentnija sa finansijama i zdravljem, rekao je za BBC istoričar i kraljevski dopisnik za TV2 Ole-Jorgen Šulsrud-Hansen.

Tove Talesen, kraljevska dopisnica za Netavizen, opisala je pokojnog kralja kao „jednog od nas“, dok je Karolina Vagl, kraljevska stručnjakinja za časopis Se og Hor, rekla da je „uvek bio veoma blizak sa narodom“.

Kad se norveška nacionalna fudbalska reprezentacija vratila iz SAD nakon što je prvi put stigla do četvrtfinala na Svetskom prvenstvu, Harald ih je dočekao u palati.

Za sobom je ostavio suprugu sa kojom je u braku skoro 58 godina, kraljica Sonju, njihovu ćerku princezu Martu Luizu, njihovog sina, novog kralja Hakona, i šestoro unučadi.

Harald je rođen 21. februara 1937. na imanju Skaugum nadomak Osla, više od 30 godina nakon što je Norveška stekla nezavisnost od Švedske i postala ustavna monarhija.

Imao je tri godine kad je diktator Adolf Hitler naredio invaziju nacističke Nemačke na Norvešku u ranim danima Drugog svetskog rata.

Haraldova majka je pobegla sa decom preko granice u švedsku, a odatle su otputovali u SAD na poziv predsednika Frenklina D. Ruzvelta.

Princ Harald se vratio sa porodicom u Norvešku po okončanju rata i tamo završio školu i odslužio obavezni vojni rok.

Postao je prestolonaslednik 1957. godine i studirao socijalnu nauku, istoriju i ekonomiju na Baliol koledžu u Oksfordu od 1960. do 1962. godine.

Upoznao je Sonju Haraldsen, ćerku biznismena, na žurki, ali je prestolonaslednik morao da čeka devet godine pre nego što mu je dozvoljeno sa se oženi njom.

Njegov otac kralj Olav oduvek se nadao da će se ovaj oženiti sa evropskom princezom.

Na kraju je rekao ocu da ako ne bude mogao da se oženi sa Sonjom, ostaće sam, rekao je kralj Harald norveškom javnom emiteru.

Njegov otac je konačno dao pristanak i par se venčao u Katedrali u Oslu 29. avgusta 1968. godine.

Haraldov izbor je utro put za to da se dvoje njegove vlastite dece venčaju za pučane takođe, a za Vagl, to je „pomoglo u okončanju muške dominacije u kraljevskoj porodici“.

„Nikad nije zazirao od toga da pokaže emocije, humor ili ranjivost, a to ga je učinilo veoma ljudskim“, rekla je ova kraljevska stručnjakinja.

Kad mu se otac razboleo 1990. godine, prestolonaslednik je postao regent.

Harald se potom uzdigao na presto kad je Olav umro 17. januara 1991. godine.

Novi kralj je došao na 'svoje' negde oko 2000, prema istoričaru Trondu Norenu Isaksenu, izrastavši iz rezervisanog, ozbiljnog i stidljivog muškarca u nekoga ko je postao mnogo otvoreniji i saosećajniji.

U julu 2011. godine, Harald se suočio sa najvećim izazovom kao kralj, kad je neonacista Anders Brejvik ubio osmoro ljudi auto-bombom u Oslu, pre nego što je napao omladinski kamp na ostrvu Utoja, gde je iz oružja ubio još 69 njih, većinu tinejdžere.

Narednog dana Harald se obratio naciji na televiziji, a nedeljama kasnije održao govor, saosećajući sa žrtvama i njihovim porodicama kao otac, deda, muž i kralj.

Na ivici suza, glas mu je zadrhtao i izdao ga.

„Mogu samo da zamislim dubinu vašeg bola. Kao kralj ove nacije, saosećam sa svakim od vas“, rekao je on.

Kad se danas osvrne, istoričar Ole-Jorgen Šulsrud-Hansen kaže: „Mislim da je taj trenutak ostao urezan u naše umove kao primer šta bi monarhija trebalo da bude.“

Kralj je ponovo dospeo u vesti 2016. godine kad je održao ostrašćeni govor u podršci diverzitetu vere, etniciteta i seksualne orijentacije.

On je rekao da su Norvežani iz „Avganistana, Pakistana i Poljske, iz Švedske, Somalije i Sirije“, oni veruju u „Boga, Alaha, Univerzum i ni u šta“ i oni su „devojke koje vole devojke, momci koji vole momke, i devojke i momci koji voli jedni druge“.

Kralj je takođe bio aktivni sportista i ekolog – jedan od pokretača norveškog ogranka Svetske fondacije za prirodu (WWF), koji je služio kao predsednik norveškog ogranka 20 godina.

Bio je toliko vešt mornar, da je predstavljao Norvešku tri puta na Olimpijskim igrama, a 2022. godine je najavio da su njegovi dani takmičarskog jedrenja okončani.

Kad se prestolonaslednik Hakon oženio sa Mete-Marit 2001. godine, kralj i kraljica su prihvatili njenog četvorogodišnjeg sina iz prethodne veze.

Marijus Borg Hoibi je bio tretiran kao član porodice, ali je kraljevska kuća kasnije istakla da on nikad nije bio kraljević.

Kraljeva ćerka princeza Marta Luiza isprva se udala za norveškog pisca, ali se nakon toga kontroverzno preudala 2024. godine za američkog samoproglašenog šamana.

Poslovne aktivnosti ovog para su na kraju dovele do toga da ona obustavi sve kraljevske dužnosti.

I dok su neki Norvežani možda smatrali da je Harald previše popustljiv prema kontroverznim životnim odlukama njegove porodice, Vagl veruje da se „on pokazao kao neko ko stavlja rešavanje problema kroz razgovor ispred izdavanja oštrih naređenja“.

Kad se kralju pogoršalo zdravlje, trajno je smanjio javna angažovanja u aprilu 2024. godine.

U skorije vreme je bio lečen kortizonom od retke krvne bolesti, hemolitičke anemije, koja izaziva smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca u telu.

Ušao je u bolnicu 17. avgusta, a njegov sin je postao regent, preuzevši njegove dužnosti.

Samo ove godine norveška kraljevska porodica se suočila sa nagomilanim ličnim zdravstvenim problemima i skandalima koji su ih ostavili pod gotovo stalnim budnim okom javnosti.

Suđenje za silovanje Marijusu Borgu Hoibiju, osuđenom za niz krivičnih dela od sudija u Oslu u junu, visilo je nad glavama kraljevske porodice mnogih meseci.

On je sada uložio žalbu na četvorogodišnju zatvorsku kaznu i pojavio se uz Haraldove postelju neposredno pre nego što je kralj umro.

U danima pred početak suđenja, objavljeni su dokumenti koji pokazuju da je njegova majka Mete-Marit bila u čestom kontaktu sa pokojnim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom.

Ona se kasnije izvinila kralju Haraldu i kraljici Sonji zbog njenog trogodišnjeg prijateljstva sa Epstinom i priznala „loše rasuđivanje“, dodavši u intervjuu na nacionalnoj televiziji da žali što ga je ikad upoznala.

Dva dana pre okončanja suđenja njenom sinu, Mete-Marit je obavljena transplantacija plućnog krila.

Osam godina ranije joj je postavljena dijagnoza retkog oblika pulmonalne fibroze.

Njeni lekari je neće proglasiti stabilnom sve dok ne prođe godinu dana od transplantacije, a kralj Hakon će se suočiti sa teškim periodom nasleđivanja dok bude nastavljao da joj pruža podršku.

Kriza koja prati monarhiju imala je uticaja na njenu popularnost.

Jedna anketa sprovedena za list Aftenposten pokazala je da je podrška pala sa 72 odsto iz 2024. godine na 54 odsto.

Druge ankete su pokazale da skoro polovina Norvežana veruje da Mete-Marit više ne može da postane kraljica, mada je sada velika verovatnoća da će Hakon najaviti upravo to.

Uprkos tom negativnom sentimentu prema monarhiji, Vagl kaže da su kritike retko bile upućivane lično pokojnom kralju, zbog čega je stekla utisak da su „svi voleli kralja Haralda“.

„Kad stvari pođu po zlu u kraljevskoj porodici, ljudi imaju običaj da krive svakoga sem kralja“, primećuje istoričar Trond Noren Isaksen.

Hakon se suočava sa pitanjima kako će ga turbulencije koje okružuju njegovog vlastito domaćinstvo „pratiti na njegovom položaju kralja“, prema Tove Talesen,, međutim ona veruje da je on već pokazao liderske kvalitete i da se dobro nosi sa skorašnjim događajima.

Glavna strategija kraljevske porodice bila je da se distancira od suđenja Marijusu Borgu Hoibiju, a Ole-Jorgen Šulsrud-Hansen veruje da im je to u velikoj meri uspelo.

Iako bi moglo biti još pažnje javnosti i kritika oko Epstinovih dosijea, Norvežana će se sada usredsrediti na sećanje na „izuzetno voljenog kralja“ i podršku njegovom sinu.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.u