Francuski državni službenik nas je drogirao kako bi nas primoravao da se pomokrimo, tvrde žene

Više od 200 žena optužuje Kristijana Negra da ih je drogirao na razgovorima za posao kako bi ih terao da uriniraju po sebi - dve od njih su ispričale šta im se desilo.

„Osetila sam veliku slabost. Više nisam osećala noge", kaže Anais de Vos.

„Uplašila sam se. Nisam znala šta se dešava.“

Bilo je to u julu 2011. godine i Anais, koja je tada imala 27 godina, došla je na razgovor za posao u francuskom Ministarstvu kulture u Parizu.

Obično nije pila kafu, ali kad ju je osoba koja ju je intervjuisala, viši državni službenik Kristijan Negr, ponudila kafom, prihvatila je iz ljubaznosti.

Sam ju je spremio, kaže ona za BBC Globalne žene, ali „imala je veoma loš ukus, tako da sam popila otprilike polovinu.“

Sastanak je započeo u kancelariji, ali posle nekoliko minuta, Negr je predložio da izađu napolje.

Dok su se šetali ulicama Pariza, Anais je počela da oseća neobjašnjivu i nekontrolisanu želju da mokri.

Ona kaže da mu je rekla da mora hitno da pronađe toalet.

„Pogledao me je pravo u oči i rekao: 'Oh, moraš da piškiš?'

„Osetila sam se kao dete. Bilo je vrlo neobično kako me je pogledao, gotovo ushićeno.“

Ona kaže da ju je usmerio ka vratima skladišne kabine ispod mosta na reci Seni i rekao: „Možeš to da uradiš unutra.“

Anais je jedna od skoro 250 žena koje veruju da ih je Negr drogirao u navodnim incidentima između 2009. i 2018. godine, podvrgavajući ih nečemu što je poznato kao hemijsko potčinjavanje, kada se droge koriste za sticanje kontrole nad nekim.

Koncept hemijskog potčinjavanje dospeo je u žižu javnosti u Francuskoj 2024. godine kad je muž Žizel Peliko proglašen krivim zato što ju je uspavljivao i pozivao neznance da je sluju dok je bila bez svesti.

„Počela sam da paničim“, kaže ona.

„Imala sam viziju kako me gura u tu prostoriju i zatvara vrata za sobom.“

Smatrajući da je to „suviše neobično“, Anais je insistirala da krenu dalje.

Otišli su do muzeja Luvra da bi iskoristili tamošnje toalete, ali su oni koštali jedan evro, a ona je ostavila torbicu u kancelariji Ministarstva.

Negr joj je rekao da ni on nema gotovine kod sebe.

Očajna i u bolovima od upinjanja da ne mokri, Anais je pronašla kafić koji joj je dozvolio da koristi njihov toalet.

Ali „tada sam se osetila fizički veoma slabo“, kaže ona.

Dok je prilazila kupatilu, izgubila je kontrolu i pomokrila se.

Pogledajte video o ovom slučaju

Prisećajući se 2011. godine, Anais pronalazi izvesnu utehu u činjenici da kad se jeste pomokrila, bilo je to van Negrovog vidokruga.

„Makar me nije video“, kaže ona.

„Bila sam zahvalna što sam tog dana nosila haljinu“, dodaje ona, objasnivši da joj je tako bilo lakše da prikrije šta se desilo.

Posle tri sata provedena sa Negrom, kaže da se „osećala ošamućeno i isceđeno“.

Nije dobila posao i imala je izvesne sumnje u njega, ali nije mogla da shvati zbog čega je osećala toliku nelagodu.

Anais veruje da je taj incident uništio njeno samopouzdanje i u narednim godinama je završila na manje ambicioznom poslovnom razvojnom putu.

Potom je 2019. godine dobila pismo od policije.

Kad se sastala sa njima, saznala je da sumnjaju da je ona jedna od skoro 200 žena koje je, prema optužbi, Negr drogirao na razgovorima za posao, navodno za nameštenja u Ministarstvu.

„Bila sam šokirana“, kaže.

„Ali bila sam srećna što sam saznala da nisam luda.

„Nešto se ipak desilo tog dana.“

U međuvremenu se javilo još na desetine navodnih žrtava.

Policija veruje da je Negr upotrebio diuretike, koji se koriste za veliki broj medicinskih stanja, među njima visok krvni pritisak, i u telu izazivaju proizvodnju viška urina.

Anais je pomislila onog dana kad je srela Negra da joj je možda nešto ubacio u piće, ali je odbacila tu pomisao rekavši sebi: „Ma to je Ministarstvo kulture. Prosto nije moguće“.

Pogledajte video: Ubod iglom u noćnom klubu - iskustvo tinejdžerke na odmoru

'Eksperimenti P'

Anais kaže da joj je policija rekla da su pronašli tabelarni prikaz navodnih žrtava na Negrovom kompjuteru, naslovljen „Eksperimenti P“, na osnovu kojeg su je i našli.

Taj dokument, kaže ona, beležio je tačna vremena kad su žene stizale na razgovor, kad im je dat diuretik, koliko je vremena prošlo pre nego što su urinirale i kakav su donji veš nosile.

Kad se danas priseti, Anais je ubeđena da je neobičan ukus u kafi koji joj je napravio Negr zapravo bio od diuretika.

Istraga protiv Negra započeta je u junu 2018. godine, kad ga je kolega zatekao kako fotografiše ženu ispod stola, saopštilo je tužilaštvo u saopštenju izdatom u februaru ove godine.

Isprva je bio suspendovan sa položaja regionalnog direktora kulturnih poslova pre nego što je dobio otkaz od Ministarstva kulture 2019. godine.

Tužioci su rekli da je 2018. godine ispričao istražiteljima da je tokom razgovora za posao „dovodio žene u ponižavajuće situacije“.

Mnoge od žena kažu da su prvi put shvatile da su možda bile žrtve tek kad ih je kontaktirala policija.

Neke su se same javile kad su videle Anais i druge žene koje su ga optužile u medijskim izveštajima.

Negre, koji je u šezdesetim, sada je pod formalnom istragom po optužbi koja obuhvata drogiranje, narušavanje privatnosti i seksualni napad.

Njega čeka suđenje.

BBC je izneo optužbe iz ovog teksta Negru, preko njegovog advokata, ali je on odbio da ih komentariše.

Još jedna osoba imenovana u Negrovim beleškama je Mari-Elen Bris.

Intervjuisao ju je za posao u Ministarstvu kulture 2016. godine u Strazburu, gde je tada radio.

Ona kaže da joj je rekao da mu izgleda kao da je pod stresom i predložio joj da se prošetaju napolju da „malo smiri živce“.

Ali dok su se šetali pored kanala, Mari-Elen je, poput Anais, osetila nekontrolisanu potrebu da urinira, što je počelo da joj nanosi bol.

Ona kaže da joj je Negr rekao da je zna za javni toalet u blizini, ali kad su stigli na lokaciju, tamo ga nije bilo.

„Istinski sam počela da se mučim... osećala sam bol do tačke da sam ubledela i da su suze počele da mi se slivaju niz obraze.“

Mari-Elen kaže da nije imala drugog izbora nego da mokri u javnosti.

Ona kaže da joj je Negr ponudio da je zakloni sakoom.

„Bilo me je strašno sramota“, kaže ona.

„Nije skidao oči sa mene.“

Mari-Elen kaže da je osećala sramotu godinama.

Kao i Anais, i nju je kontaktirala policija, koja joj je saopštila da je među Negrovim navodnim žrtvama.

„Bio je to veoma veliki šok za mene“, dodaje ona.

Hemijsko potčinjavanje

Mari-Elen kaže da je pored psiholoških uznemirenosti, od tada imala i urinarnih problema.

Ona objašnjava da iako se događaji možda ne uklapaju u ono što ljudi obično zamisle kad se pominju slučajevi seksualnog napada, ona nema nikakve sumnje šta joj se desilo.

„Bila sam napadnuta, bila sam omamljena, bila sam otrovana, ali za mene je to očigledno bio seksualni napad“, kaže ona.

Pitanje hemijskog potčinjavanja prva je pomenula francuska poslanica Sandrin Žoso.

Ona je postala vodeća aktivistkinja za ovo polje nakon što je francuski senator Žoel Gero ove godine proglašen krivim za ubacivanje ekstazija u njeno piće da bi je seksualno napastvovao.

Žoso tvrdi da Francuska predugo nije činila dovoljno kako bi pružila podršku ženama koje su bile drogirane i krivično gonila prekršioce.

Ona je stajala iza ovogodišnjeg uvođenja pilot programa u kom žene koje sumnjaju da su bile drogirane mogu da ponesu uzorke krvi, urina ili kose u laboratoriju na testiranje, a da ne moraju formalno da podnesu prijavu policiji.

„Ljudi se mobilišu, žrtve više toga prijavljuju, podnose više prijava policiji, a to je važno“, kaže Žoso za BBC Globalne žene.

Ali tu ima i ograničenja.

Anais, Mari-Elen i mnoge druge Negrove navodne žrtve nisu sumnjale da su bile drogirane, a ako se testiranje ne obavi veoma brzo posle samog događaja, supstance se neće pokazati u uzorcima krvi i urina.

Droge mogu da se otkriju duže u kosi, ali kako vreme prolazi, sve je teže utvrditi kad su tačno date.

Upotreba diuretika na ovaj način je „veoma neobična“, prema profesoru Žan-Klodu Alvarezu, koji vodi pilot program u bolnici Rejmond-Poinkare AP-HP.

On kaže da nikad nije video ništa slično za 26 godina otkako radi kao toksikolog.

Laboratorija rutinski testira na 400 supstanci, a „sada, mi u Francuskoj tražimo i diuretike“, dodaje on.

Prošlo je 15 godina od Anaisinog susreta sa Negrom i sedam godina otkako je prvi put razgovarala sa policijom.

Kao i mnoge druge žene koje su ga optužile, nezadovoljna je koliko je vremena moralo da prođe nego što je Negrov slučaj dospeo na sud.

U međuvremenu, navodni počinilac je nastavio da radi u kadrovskoj službi, prema Fondation des Femmes, grupi za zaštitu prava žena koja podržava tridesetak pogođenih žena.

„Sve je ovo vrlo uznemirujuće i ja sam ljuta zbog načina na koji nas tretiraju“, kaže Anais, koja sada ima 42 godine.

Ona kaže da je prvi put pričala sa policijom 2019. godine, ali da potom nije čula ništa o slučaju sve do 2023. godine, uprkos tome što im je više puta slala mejlove.

„Četiri godine sam bila usamljena u saznanju da sam žrtva. Nisam znala šta da radim“, kaže ona.

„Veoma sam ljuta na pravosudni sistem.“

Mari-Elen opisuje čekanje kao „sekundarnu viktimizaciju“.

„Kao žrtva, ja moram da dokažem napad, da idem kod psihijatra, da pišem konkretne beleške“, kaže ona.

Oduživanje slučaja otežalo je žrtvama da podnesu ono što se desilo.

„Ne osećamo nužno da nas shvataju potpuno ozbiljno“, kaže Mari-Elen.

Kaliopi Mingeiru iz UN Žene rekla je za BBC da vlade, policija i pravosudni sistem moraju da urade više u borbi protiv seksualnih napada uz pomoć droge, i da se vlasti suočavaju sa „veoma ozbiljnim izazovima“, kao i da odlaganja u slučajevima navodnog zlostavljanja „uništavaju živote žena“.

BBC je zatražio od francuske policije, pravosuđa i vlade da odgovore na kritike o vođenju slučaja, ali oni to nisu učinili.

Dugo vremena je Mari-Helen ćutala sve dok nije prestala da oseća sramotu.

„Ne moram više da se krijem - ja sam žrtva“, kaže ona.

„Važno mi je da se javno oglasim zato što to omogućuje nekim žrtvama da se prepoznaju, da otkriju da su bile žrtve i da zauzvrat podnesu prijavu policiji.

„Oglašavanje je nužno u svetu u kojem živimo, važno je govoriti o seksističkom i seksualnom nasilju“, poručuje.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk