Кријумчари на 50 степени моторима превозе иранско гориво кроз ратне зоне до Пакистана

Мазаров мали мотоцикл толико је натрпан пластичним кантама са бензином да једва има места да седне.

Његов трошни мотоцикл носи пет канти за нафту од 70 литара, које теже укупно 272 килограма.

Гориво виси несигурно са стране, везано конопцима и сајлама.

Купио га је на пијаци за гориво на отвореном у Мастунгу, у Белуџистану, највећој и најсиромашнијој пакистанској покрајини, где живи.

Пикапови препуни пластичних канти носе гориво тамо да га продају, кријумчаривши га преко границе из Ирана.

Иако се илегално трговина нафтних деривата из Ирана у Пакистан одвија деценијама, чини се да се последњих месеци појачава као последица америчко-израелског рата против Ирана.

Када је рат у значајној мери омео проток нафте кроз Ормуски мореуз, цене горива су скочиле у небеса, повећавши потражњу у Пакистану за јефтинијим прокријумчареним бензином и дизелом из Ирана.

Као и хиљаде кријумчара у Белуџистану, Мазар, чије смо име променили ради његове безбедности, превози гориво до других пијаца на отвореном и незваничних бензинских пумпи.

Спрема се да превали 350 километара кроз један од најтоплијих региона на Земљи да би довезао гориво у суседну покрајину Синд.

Температуре у Белуџистану могу да досегну и 50 степени Целзијусових, због чега пластичне канте бубре и мекшају.

Ако напрсну или поклопац процури док Мазар вози, постоји ризик да се гориво запали или чак експлодира.

Кријумчари редовно гину на овај начин.

А ту су и друге опасности.

Деценијама су се водили сукоби у Белуџистану између пакистанских снага и побуњеничких сепаратиста који захтевају већу аутономију.

Услед сукоба, нестале су хиљаде људи, тврде активисти.

„Радимо ово зато што немамо ниједну другу опцију“, каже Мазар за ББЦ Светски сервис.

„Време је врело, цене расту, а ми проводимо дане и ноћи на путу.“

Тачне размере кријумчарских операција нису познате, али 2024. године јапански новински сајт Никеи Азиа известио је да се у процурелом извештају пакистанских обавештајних служби процењује да се годишње из Ирана у Пакистан прокријумчари гориво вредно милијарду долара.

У мају ове године, пет великих пакистанских нафтних рафинерија рекло је да се прекогранични проток нафтних деривата појачава и послали су писмо влади позивајући је да интервенише.

Недавно је и Саветодавни одбор нафтних компанија, који заступа пакистанску нафтну индустрију, писао влади да каже како је званична продаја бензина за ово доба године достигла најнижи резултат у последњих 27 година, делом због раста кријумчарења горива.

Мазар, који је у позним тридесетим, једини зарађује у великој породици и живи са дететом и много браће.

Он каже да је постао кријумчар горива пре три, четири месеца кад је суша довела до тога да више не може да обрађује земљу.

Он је један од 2,4 милиона људи у Белуџистану, за које се процењује да учествују у кријумчарењу горива између Ирана и Пакистана, према процурелом извештају пакистанске обавештајне службе коју је видео Никеи Азиа.

Кријумчарење горива је илегално у Пакистану, а казне варирају од новчаних све до заплене возила у мањим случајевима и затворских казни за крупније операције.

Фида Хусаин Дашти, бивши председник Привредне коморе Квете у Белуџистану, тврди да је то кључно за привреду региона зато што има веома мало прилика за посао.

Граничећи се са Ираном на западу и Авганистаном на северу, Белуџистан прекрива око 44 одсто пакистанске копнене територије, али у њему живо само шест одсто становника.

Иако је богат минералима, ниво сиромаштва сличан је као у неким од најсиромашнијих делова света, што је извор великог незадовољства у региону.

„Људи су беспомоћни и немају другог избора“, каже Дашти, који тврди да је пакистанска влада требало да уради више на стварању прилика за запослење у региону.

„Чак и студент који дипломира из друштвених наука заврши у нафтном бизнису.“

Ирфан, чије име је такође измењено ради његове безбедности, каже да нема другог посла који би могао да ради због његовог инвалидитета.

Откако се заразио дечјом парализом, покретљивост једне ноге и једне руке му је значајно ограничена.

И он кријумчари већ неколико месеци.

Превози дизел јер је безбеднији од бензина и мање је вероватно да ће се запалити.

„Не могу да превозим бензин јер шта ако се запали? Ако не могу да устанем, добићу гадне опекотине“, каже он.

Политика која стоји иза операција кријумчарења је компликована, нарочито зато што је Пакистан посредник у преговорима Ирана и САД док траже решење за трајно окончање непријатељстава.

Пакистан је у различитим периодима заустављао илегалну трговину, али би ниво кријумчарења поново скочио.

Тешко га је зауставити потпуно, зато што је тешко надзирати забите делове 900 километара дуге границе.

Пакистанска влада свесна је и да је за многе у Белуџистану овај рад сламка спаса.

Уз то, нафтне компаније не испоручују гориво у нека места у региону, због трошкова превоза, безбедносних ризика и конкуренције јефтинијих прокријумчарених производа.

Иран за кријумчарење криви криминалне групе, које могу да купују гориво јефтиније зато што режим продаје бензин и дизел по субвенционисаним ценама иранским грађанима.

„Главни трафиканти или су део или су тесно повезани са Исламском револуционарном гардом“, каже Педи Џин, из Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала, која надзире илегална тржишта.

Њихов циљ је „наравно, да избегну санкције које им је увела Америка“, објашњава.

Додаје да верује да групе повезане са режимом сада покушавају да прокријумчаре више горива како би искористиле раст цена изазван ратом.

ББЦ је затражио од иранске владе да прокоментарише наводе да је уплетена у кријумчарење горива.

Није одговорила.

Погледајте видео: Како је живети на 52 степена, у једном од најтоплијих места на планети

'Избио је рат и ми смо пропали'

Неколико кријумчара је рекло за ББЦ да званичници и снаге безбедности у Пакистану жмуре над свим овим у замену за мито.

Пакистанска влада негира да било које њено министарство или снаге безбедности учествују у кријумчарењу горива.

Пакистански премијер Шехбаз Шариф наложио је полицији да заустави кријумчарење горива и снаге безбедности су заплениле прошле године гориво у вредности од отприлике 1,3 милијарде пакистанских рупија (скоро пет милиона долара), наводи влада.

Мазар каже да је рат подигао трошкове његовог рада.

Цена коју он плаћа за прокријумчарен бензин је порасла, али је количина коју продаје је остала иста.

Кад се одбију трошкови куповине бензина, хране и изнајмљивања мотоцикла, некада је зарађивао 5.000 рупија (15 евра) дневно, али то је спало на 3.000 рупија (десет евра), отприлике двоструко више од минималне пакистанске плате.

„Избио је рат и ми смо пропали“, каже он.

Док Мазар и његова група од 11 мотоциклиста напуштају дистрикт Мастунг у Белуџистану да би пошли кући, они улећу у топлотну олују - продужени топлотни талас коју подразумева пешчане олује.

Упитан за ризике од повреда и чак смрти, Мазар каже: „Не бринем се за то.“

„Мораћу једног дана да умрем свакако. Могао бих да умрем сада. Ко зна?

„Та одлука је на Алаху, да ли ће ми одузети живот или ће ме пустити да живим.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk