Откази због величања Ратка Младића на друштвеним мрежама

    • Аутор, Слободан Маричић
    • Функција, ББЦ новинар
  • Објављено
  • Време читања: 8 мин

Смрт Ратка Младића, бившег генерала Војске Републике Српске (ВРС) осуђеног за најтеже ратне злочине у Босни и Херцеговини (БиХ), уз велике напетости на Балкану изазива и - отказе.

Најмање петоро људи остало је у БиХ без посла после величања или одавања почасти Младићу на друштвеним мрежама, које су пуне његових слика и опроштајних порука.

„Не могу рећи да је био отказ, пошто сам радио хонорарно, али споразумно смо раскинули однос“, каже 41-годишњи хирург Ђоко Новаковић, до пре неколико дана сарадник Кантоналне болнице у Орашју, на северу БиХ, за ББЦ на српском.

„Одао сам почаст генералу црно-белом сликом, уз (емоџи) голуба и црно срце, ништа више“, додаје Новаковић, иначе запослен у болници и Фудбалском клубу Радник у родној Бијељини, а који је уједно и активиста Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика.

Управо су против Додика, дугогодишњег политичког представника босанских Срба, али и још неколико политичара из Републике Српске, једног од два ентитета БиХ, поднете кривичне пријаве Тужилаштву БиХ због изјава које су дали после Младићеве смрти.

Закон о забрани величања геноцида и ратних злочинаца у БиХ усвојен је 2021. године, али су по њему до сада донете само две правоснажне пресуде.

„У Федерацији се откази сматрају оправданим јер је реч о кривичном делу за које је предвиђена најмања казна од три године затвора и ниједна озбиљна компанија не жели да има такве особе у окружењу“, каже Ивана Марић, политичка аналитичарка из Сарајева, за ББЦ на српском.

„У РС то сматрају нападом на људска права и слободу изражавања, али није слобода изражавања када величате ратне злочинце одговорне за смрт толиког броја људи - постоје ограничења.“

Младић је пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) осуђен на доживотни затвор због, између осталог, прогона Хрвата и Бошњака у БиХ, опсаде Сарајева и убиства више од 8.000 људи у Сребреници, што је у више пресуда означено као геноцид.

„И једна и друга страна имају војсковође који тој страни одговарају, а другој сметају“, сматра Новаковић.

„Као демократско друштво ваљда можемо да изјавимо и одамо почаст некоме - у нашем народу је увек важило 'о покојнику све најбоље' - али помало је све отишло предалеко.“

После свега се, како каже, осећа „празно и разочарано", а напетости после Младићеве смрти види као „беспотребне“.

Из Кантоналне болнице у Орашју до тренутка објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ-ја на српском, као ни на позиве за изјаву.

На Новаковићеву објаву претходно је реаговало Удружење ветерана ХВО Босанске Посавине, саопштивши да је „неприхватљиво да у Орашју ради особа која велича Младића, под чијом командом су почињени ратни злочини на подручју Посавине“.

ХВО је Хрватско вијеће одбране - оружана формација из времена рата у БиХ.

Због тога су од болнице захтевали прекид сарадње, а од надлежних санкционисање.

„Многи политичари у Републици Српској су свесни да је реч о кривичном делу и већина подршку изражава двосмислено, без директног спомињања Младића, управо да би избегли казну, али грађани углавном не познају те финесе“, каже Марић.

„Осим ако не докажу да им је неко хаковао профил, а немогуће да је био толики број хакованих профила, тужилаштво би могло да покрене поступке, јер не познајем правни систем да је неко поштеђен зато што је био велики број прекршаја.“

Остали случајеви

  • Докторка

„Почивај у миру генерале“, објавила је на друштвеним мрежама докторка Дома здравља у Томиславграду, на југозападу Босне и Херцеговине.

И добила отказ, а случај је пријављен полицији, пренело је 30. августа сарајевско Ослобођење.

Њен идентитет није познат, објављени су само иницијали Ј. Ј.

Из Дома здравља у Томиславграду до тренутка објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ-ја на српском, као ни на позиве за изјаву.

Случај је истовремено послужио и за међусобне оптужбе владајућих и опозиционих хрватских странака у Томиславграду, преносе медији.

Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине (ХДЗ БиХ), уз отказ докторки, тражила је и одговорност директорке Иванке Живковић, као и Управног одбора Дома здравља.

„У Дому здравља Томиславград нема и неће бити места за величање ратних злочина, ширење мржње и поступке који вређају жртве те нарушавају поверење пацијената у нашу установу", изјавила је Живковић за локалне медије.

Дисциплинским поступком је, каже, утврђено да се докторка заиста огласила на друштвеним мрежама у вези са Младићем и због тога јој је уручен отказ уговора о раду.

  • Фудбалер

Академија Фудбалског клуба Сарајево прекинула је 31. августа сарадњу са младим голманом Вељком Вучетићем, пише Ослобођење.

Одлука је уследила пошто су се на друштвеним мрежама појавиле објаве његовог оца које су изазвале бројне реакције јавности, додају.

„Хвала за све, генерале“, објавио је је Вучетићев отац, уз Младићеву фотографију, што је изазвало реакције навијача Сарајева, пренели су бројни медији у БиХ.

Из ФК Сарајево за ББЦ на српском кажу да интерне процесе клуба, међу којима су односи са играчима, не коментаришу јавно, осим када за то постоји оправдан разлог.

Због тога не желе да „улазе у појединости случаја младог голмана, као ни да коментаришу информације које су се појавиле у јавности".

„Можемо, међутим, истаћи да деловање темељимо на јасним вредностима, одговорности, поштовању свих законских и друштвених норми, као и на принципима који су у складу са историјским наслеђем Сарајева и вредностима које наш клуб представља", навели су у писаном одговору.

  • Глумица

Хајп (Hype) продукција прекинула је сарадњу са глумицом Лидијом Вукићевић због објаве посвећене Ратку Младићу.

„Било ко, ко на било који начин вређа народе у којима послујемо неће више сарађивати с нама“, изјавио је на друштвеним мрежама Саша Мирковић, власник и директор продукције.

„Зато смо одлучили да се дотичној особи захвалимо на сарадњи.“

Вукићевић, најпознатија по улози у серији Бољи живот, са краја 1980-их, у Сарајеву је радила на пројекту Бос или Хаџија.

Некадашња је чланица Српске радикалне странке, а последњих година честа гошћа на митинзима владајуће Српске напредне странке.

Њена објава изазвала је позиве на бојкот серије, па и подношење кривичних пријава.

„Остајем оно што јесам, Српкиња која жали Ратка Младића - у хотелској соби сам, нек дођу слободно да ме ухапсе", изјавила је Вукићевић из Сарајева за провладин таблоид Информер.

  • Радник обезбеђења

Миленко Паровић из Невесиња, који је радио у Мостару, добио је отказ у фирми за обезбеђењеSEC ONE због фотографије и поруке посвећене Младићу на друштвеним мрежама, пренели су медији.

Случај је, наводе, изазвао реаговања и на интернета и међу његовим колегама, од којих су „поједини тражили да буде санкционисан“.

Из фирме SEC ONE су навели да ће у току дана одговорити на питања ББЦ-ја на српском.

Претходно су за локални портал Херцеговинаинфо потврдили да је заиста дошло до отказа и навели да „у пословању доследно примењују високе етичке стандарде" и поштују све „законе БиХ, међународне прописе и одлуке меродавних институција".

'Треба им одузети радне дозволе'

Марко Потребица, председник Градског већа Дубровника, предложио је да се онима који величају Ратка Младића одузму радне дозволе у Хрватској.

Потребица је то написао на друштвеним мрежама поводом скупова у Младићеву част у оближњем Требињу, у Босни и Херцеговини.

Велики број људи из Требиња ради на хрватском приморју.

„И да не буде никакве забуне, ово није порука против људи из Требиња, нити против било кога само због тога одакле долази, јер добродошао је свако ко долази у Дубровник поштено да живи и ради, те поштује Хрватску, њен Устав и законе", написао је Потребица.

„Али онима који величају Ратка Младића и њему сличне, и одлазе на догађаје организоване њима у част, а раде код нас, треба хитно одузети радну дозволу."

Тројица држављана БиХ су на суду у Дубровнику првостепено проглашена кривим и кажњена новчано због величања Младића на друштвеним мрежама, саопштила је 3. септембра дубровачко-неретванска полиција, а пренела Бета.

Биће им укинуте и дозволе за боравак и рад уз тромесечну забрану уласка у Хрватску.

Због истог прекршаја, полиција је пријавила још једног држављанина БиХ и држављанина Хрватске.

Претходно је 43-годишњи држављанин БиХ кажњен 2. септембра условном казном од 15 дана затвора у Кореници, недалеко од границе са Босном, јер је на друштвеним мрежама величао Младића, пренела је Хрватска радио-телевизија.

Напетости и скупови

Ратко Младић је и даље главна тема на Балкану, данима после његове смрти у затворској болници у Хагу.

Док му се у Републици Српској у многим градовима одаје почаст, у Федерацији траже казне за оне који негирају геноцид и величају ратне злочине.

На великом скупу у Бањалуци 1. септембра увече, окупљени су носили транспаренте „Последња команда: Сви на извршење!", „Команданте, хвала ти за све", „Хероји не умиру", као и бакље, цвеће и уписивање у књигу жалости, пренела је Радио-телевизија Републике Српске.

Претходних дана, слични скупови у Младићеву част одржани су на Палама, Зворнику и Вишеграду.

Било је најава да ће окупљања бити и у Сребреници, где су снаге Војске Републике Српске у Босни убиле хиљаде муслимана - најпре оних који би да одају почаст Младићу, а потом и оних који се томе противе - али је је Министарство унутрашњих послова Републике Српске забранило све скупове.

У Братунцу, месту свега неколико километара удаљеном од Сребренице, ипак се окупила група малолетника у црној одећи, са ликом Ратка Младића на мајицама или застави, који су скандирали име некадашњег команданта Војске Републике Српске.

У време рата 1990-их, Сребреница је била енклава под заштитом снага Уједињених нација, а данас је на територији Републике Српске.

Пре потписивања Дејтонског споразума, којим је успостављен мир у БиХ, Младић је оптужен за геноцид, злочине против човечности у БиХ, цивилног становништва и за држање припадника мировних снага за таоце.

Друга оптужница стиже крајем 1995. године, а терети га за геноцид и злочине на подручју Сребренице.

На казну доживотног затвора правоснажно је осуђен 2021. године.

Од 2024. године, одлуком Генералне скупштине Уједињених нација, 11. јул проглашен је Међународним даном сећања на жртве геноцида у Сребреници.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk