Сећање на Миру Ступицу: Глумица, прва дама и 'оличење братства и јединства'

„Волим да кажем у шали да је Мира Ступица оличење братства и јединства: рођена је на Косову, одрасла у Београду, а била је чланица оригиналне глумачке поставе Југословенског драмског позоришта (ЈДП).

„Била је удата за Црногорца, Словенца и Балканца, звезда Хрватског народног казалишта, прва дама Југославије у посттитовском периоду."

Овако једну од највећих глумица Југославије и Србије описује унука Миа Тасић у писаним одговорима за ББЦ на српском.

У вишедеценијској каријери Мира Ступица играла је у десетинама позоришних представа од Београда, Ниша и Загреба до Подгорице.

Осим Госпође Министаркеу истоименој представи, глумила је у Ани Карењини, Идиоту, била је Кристина у серији Отворена врата, Кика Бибић у ТВ буквару, појавила се у филму Парада Срђана Драгојевића, а објавила је и књигу Шака соли.

Добитница је бројних одликовања, између осталог и највећег глумачког признања Добричин прстен, а 2003. је покренула иницијативу за доделу награде Жанка Стокић глумицама за допринос српској филмској, телевизијској и позоришној уметности, назване по предратној звезди.

Преминула је 19. августа 2016. задржавши до краја 'живахне очи', каже Александар Милосављевић, позоришни критичар.

„Када би се појавила на сцени, ви видите да је она глумица и таква је остала до краја.

„Глумила је пре и после рата, повезујући традиционални и модерни облик глуме. Разумела је свет, непрестано га анализирајући", додаје за ББЦ на српском.

'Хоћеш ли да будеш глумица?' - 'Да'

Мира Тодоровић рођена је 1923. у Гњилану на Косову.

Први пут се сусрела са позориштем у четвртој години гледајући представу Бој на Косову, путујуће глумачке трупе, у родном граду.

Са шест година млађим братом Бориславом - Бором Тодоровићем, који ће попут ње постати велики глумац, делила је и исти смисао за хумор, каже њена унука Миа.

Породица се често селила, па је Мира у Аранђеловцу завршила гимназију, да би затим у Београду уписала Трговачку академију, коју напушта због позоришта.

Њена прва улога била је у представи Лажа и паралажа Јована Стерије Поповића, што се допало тада великом глумцу Виктору Старчићу.

„Мала, хоћеш ли ти да будеш глумица?“, питао ју је.

„Из сваке моје ћелије, из свести и подсвести, из читаве мене све се сручило у једно - да!“, гласио је њен одговор којег се присетила деценијама касније.

Убрзо је постала чланица Уметничког позоришта, а од августа 1941, у јеку Другог светског рата, играла је и у београдском Народном, током немачке окупације.

У позоришту се и заљубила и у јануару 1943. удала се за Мавида Поповића, партнера у представи Ђидо са којим је добила ћерку Мину, мајку Мие Тасић.

После ослобођења, нове комунистичке власти нису благонаклоно гледале на њен ангажман током окупације, те се супруг и она селе у Ниш, али се брзо враћају за Београд.

У међувремену се и развела.

'Београдска позоришта не могу без ње'

Повратак у Београд поклопио се са оснивањем Југословенског драмског позоришта (ЈДП) редитеља Бојана Ступице, родом из Љубљане, данашње престонице Словеније.

Он ће јој постати не само супруг, већ и неко кроз чије очи је „све гледала, одбацивала и сагледавала", описала је у интервјуу 2000.

У ЈДП-у је дебитовала у представи Дундо Мароје, у улозиПетруњеле, која је „носила не само Бојанов печат, већ и целог свежег ансамбла".

„За мене је пресудно било када ми је Бојан Ступица отворио врата да из фаха ђаволица и комедијских улога уђем у драмски репертоар", испричала је глумица.

Критичарима се представа није допала, а слично је прошао и комад Крвава свадба.

Проглашен је промашајем и скинут са репертоара.

Пар Ступица тада одлази у Загреб, где им се прикључио и Мирин брат Бора.

„Критичар Станислав Винавер јој је послао писмо молећи је да се врати јер 'београдска позоришта не могу без ње'", говори критичар Милосављевић.

Да ли због Винавера или не, тек Мира и Бојан Ступица се враћају у Београду и то опет у ЈДП.

Бојан режира Госпођу министарку Бранислава Нушића, коју игра управо његова супруга.

„Мира Ступица, у насловној улози, после Жанке Стокић и Љубинке Бобић, које сваки позоришни човек зна, није имала природних услова: чему се она одупирала ослањајући се на импулсивни глумачки инстикт.

„Њена министарка има исувише сценског шарма, модерне женске размажености, која има, за сада и чулни призвук у гласу, изразиту женску привлачност", гласио је коментар тадашњег критичара Енија Финца.

Критика је није спутала.

'Богиња на сцени'

Бојан и Мира напуштају ЈДП, а њен супруг са Миром Траиловић учествује у формирању позоришта Атеље 212 у другој половини 1950-их.

Глумица ће и тамо оставити дубок траг.

Више од две деценије касније у том позоришту ће са њом заиграти Тихомир Станић у комаду Просјачка опера, а почетком 1990-их делили су сцену и у представи Свећар.

„За сваког глумца је важно да има прилику да игра са великим уметницима, јер се уз њих постаје бољи.

„Као што је играла са бескрајном лакоћом и талентом, тако је свима око себе помагала да свако нађе најбоље у себи", каже Станић за ББЦ на српском.

Очаравала је и публику.

„Већ је имала статус 'богиње' на сцени.

„Није играла често, али када јесте, то су биле оне представе где одлазите због глумаца", прича Милосављевић.

У њему је будила страхопоштовање, само што се страх изгубио, а поштовање задржало после упознавања у Музеју позоришне уметности.

„Била је јако једноставна, срдачна и већ при првом сусрету ме је ословила Сашице.

„Тако ме је звала до краја живота и такву посвету ми је и написала у књизи Шака соли", додаје позоришни критичар.

Годинама касније, Милосављевић ће приредити књигу Феликса Пашића „Та дивна женска бића: У позоришту Мире Ступице".

„Она је значајна не само зато што је била феноменална глумица, већ је зато што је модел онога што зовемо глумцем који промишља свет", додаје.

'Уместо краља - председник'

После смрти Бојана Ступице, Мира се удала за Цвијетина Мијатовића који ће после смрти доживотног југословенског председника Јосипа Броза Тита постати председник Председништва Савезне Федеративне Републике Југославије (СФРЈ).

„Мали Бора, апсолутно убеђен да му је сестра најлепша на свету, у предратнима годинама у Београду, терао је Миру да се сваког дана шета испред краљевског двора не би ли је краљ са прозора спазио, заљубио и оженио се с њом.

„План, нажалост, није упалио.

„Када је 1980. Цвијетин постао председник, рефлекс прве даме Југославије био је да одмах позове брата и каже му: 'Слушај, Боро, ово је најбоље што сам могла да урадим у датим околностима' - њих двоје су имали невероватан смисао за хумор", препричава Миа Тасић која живи у Паризу и није у глумачком свету.

Тих година су лета проводили у породичној кући на Пељешцу, хрватском полуострву, где је њена бака савршено „играла улогу домаћице Цвијетиновим колегама из партије који би свратили на краћу, а некада и на дужу посету на путу до мора са породицом."

„Сваки дан је изискивао нову гламорузну одевну комбинацију, накит какав приличи првој дами, холивудску фризуру и шминку, скуван ручак, врцав разговор и чаробан осмех на лицу у трајању од десет сати", препричава Тасић.

Када би гости отишли њена бака би у секунди повадила чешљеве из косе, скинула прстење, наруквице и минђуше, потопила хаљину у лавор за прање, сјуривши се босонога на плажу.

„Да ужива у последњим сунчевим зрацима пре него што јој се најави нови контингент посетилаца који не би да остане на ручку, али се онда предомисли", пише Тасић за ББЦ.

Кика која описмењује и тетка ослонац

Иако је волела позориште, Миру Ступицу су многи Југословени заволели преко телевизије.

У серији ТВ буквар из 1968. била је главна јунакиња Кика Бибић, која са села долази код сестре у Београд и из епизоде у епизоду учи да чита и пише, описмењујући и публику.

Три деценије касније, купујући сир на Бајлонијевој пијаци у центру Београда јој продавачица каже: 'Кико…!?“

„Мира алијас Кика се скромно осмехне и климне главом, а продавачица јој каже: 'Аууу, ала си пропала.'

„Обожавала је да препричава ову сцену без трунке сујете, са аутентичним акцентом на 'па' у речи 'пропала'", сећа се Миа анегдоте коју је радо понављала.

Осим што је била „чудо од баке" била је и тетка којој би Дана Тодоровић, као тинејџерка, наљутивши се на оца Бору брже-боље отрчала да се пожали.

„Била је највећа подршка и ослонац и умела је веома добро да слуша и саживи се са туђим проблемом, а волела је чак и да се умеша и пред Бором ватрено брани моје детиње жеље и одлуке.

„Поносна сам што сам од тетке наследила љубав према писању, али мање поносна што сам наследила и мигрену, од које је Мира вечито патила, а што нам је временом постала једна од омиљених тема", присећа се Тодоровић, данас списатељица.

Тетка је желећи да је утеши једном у „њеном особеном, бескрајно шармантном и помало театралном, стилу рекла:

„'Не само да се целог живота борим са њом, родила сам се са мигреном'.

„'Добро се сећам да сам као беба имала мигрену!'", присећа се Тодоровић.

'Савршено нормална'

Мира Ступица је навијала за живот, упркос свим потешкоћама.

„Смешна, прави кловн под старе дане пред мајушним праунуком који се кикоће гледајући њене импровизације.

„Генерацијски таленат, славна и обожавана, а савршено нормална", пише Миа Тасић.

Тихомир Станић не заборавља њен смех током говора одржаног на представљању књиге о глумици Светлани Бојковић, уз опаску да се на таквим догађајима увек више говори о себи.

„'Ма иди мали....' и онда је пала са столице.

„Чини ми се да је радост игре у њој цветала до самог краја.

„Упознао сам је у њеним позним годинама и памтићу је као раздрагану девојчицу са чаробним осмехом којим осваја све око себе", каже Станић.

О послу није много причала у породици, али је понекад водила унуку Миу на пробе и телевизијска снимања, измишљајући приче о жабама Креки и Беки и идентичним зечевима близанцима Паметњаковићу и Глупаковићу.

„За живота је сигурно упознала хиљаде људи.

„Све те људе, од писца Иве Андрића и глумице Елизабет Тејлор, преко колега уметника, комшија, лекара, таксиста, полицајаца, бурегџија, до обожавалаца, критичара, новинара - све би их поздравила јединственим звонким, очаравајућим 'Здраво, душо'", каже унука Миа.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk