Vatrogasno društvo u selu bez vode: BBC na jugu Srbije usred tropskih vrućina

Sredinom vrelog julskog dana, više mobilnih telefona istovremeno je zazvonilo ispred brestovačkog vatrogasnog doma na jugu Srbije.

Muški glas javlja da je u blizini Brestovca buknuo manji požar, zbog čega je potrebna pomoć dobrovoljaca.

Tokom sušnih leta ovakvi pozivi nisu retki - prošlog avgusta u susednom selu Donjem Brijanju izbio je veliki šumski požar.

Ovo područje u okolini Leskovca decenijama se muči sa nedostatkom vode, a visoke temperature sada donose nove probleme.

„Zamislite da trećina sela nema ni kap vode u bunarima, a mi idemo da gasimo vatru koji se približava", kaže mi Milena Stajčić Ranđelović iz Donjeg Brijanja o prošlogodišnjem požaru.

„Ljudi su se organizovali i krenuli sa cisternama, burićima, kantama, ko je šta imao", priča.

U Brestovcu, Donjem Brijanju, kao i nekolicini okolnih sela u jednom od najsiromašnijih krajeva Srbije, meštani nisu priključeni na vodovod, već se oslanjaju na vodu iz bunara.

Nje leti ili nema, ili ako je i ima, ne može da se koristi za piće, jer je zagađena.

Meštani ovog dela države nisu izuzetak.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, u Srbiji milion i po ljudi nema neprekidni pristup pijaćoj vodi.

„To je nedopustivo veliki broj", kaže Strahinja Macić iz ekološke nevladine organizacije Polekola za BBC na srpskom.

I stanovnicima, koji inače imaju pijaću vodu, leti presuše slavine.

Tokom juna, jula i avgusta 2025, Polekol je dobijao prijave o restrikcijama ili kvarovima iz više od 100 mesta širom Srbije.

Veće obustave vodosnabdevanja mogle bi da uslede i u avgustu 2026. godine zbog izuzetno snažnog toplotnog talasa, rekao je ranije Dejan Vladiković, hidrolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda, za televiziju N1.

Donje Brijanje: Obećanje duže od pola veka

Sa meštanima Donjeg Brijanja, leskovačkog sela sa nešto više od 1.000 žitelja, sastajem se ispred Dobrovoljnog vatrogasnog društva u obližnjem Brestovcu.

Na drvenom stolu dočekuju me poređane flaše kupovne vode različitih proizvođača koje se po vrelom julskom danu za čas isprazne.

Čini mi se da su ovi ljudi naučili da se oslanjaju sami na sebe.

Posle prošlogodišnjeg velikog šumskog požara, napravili su dobrovoljno vatrogasno društvo, sa sedištem u oronuloj zgradi, koju svakoga dana pomalo obnavljaju.

Zamenili su prozore, kupili nešto opreme, dok je oko 20 ljudi položilo kurs za vatrogasce, kaže mi predsednik društva Nenad Mitić, vojni vatrogasac u penziji.

U vojsci je, dodaje, mogao da računa na besprekornu organizaciju i neograničena sredstva, ali sada njegov posao zahteva mnogo improvizacije i snalaženja.

„Kada dobijemo dojavu da je negde požar, svaki vatrogasac kreće sa po nekoliko kanti koje ima kod kuće.

„To je dovoljno za manje požare. Ali ako bi se desio veći, ne bismo imali kapacitete", kaže.

Ipak, Mitić i drugi meštani sa mnogo optimizma govore o opremanju vatrogasnog društva.

Ton se menja čim razgovor skrene na pitanje pijaće vode - nema je decenijama.

Redom nabrajaju ko je sve oboleo od bubrežnih bolesti, za šta krive neispravnu vodu.

„Moja porodica ne pije vodu iz Brestovca od 1960-ih", govori 82-godišnji Dane, učitelj u penziji.

„Moja žena nikada nije ovde oprala odeću, nego nosimo u Niš, gde imamo kuću", kaže mi.

Iz 30-ak kilometara udaljenog Niša, najvećeg grada na jugu Srbije, donose i vodu u balonima za piće, dodaje.

Pamti kako su mnoge vlasti godinama i decenijama obećavale vodovod za ovaj kraj, za koji su stanovnici odvajali novac kroz samodoprinose.

Cevi, međutim, nikada nisu položene.

Tokom leta 2025, meštani su još jednom kucali na vrata različitih institucija tražeći rešenje.

Kako im niko nije odgovorio, organizovali su danonoćne blokade puta Bojnik-Brestovac.

„Sklonili smo se kad nam je policija rekla da ili to uradimo sami ili će oni to učiniti.

„Nismo hteli da mladi ljudi imaju problema", kaže mi Gavrilo Gavrilović, policajac u penziji, koji je donedavno živeo u Italiji.

Uspravnog držanja i odsečnog govora, redom mi pokazuje kome su sve uputili dopise.

Među pažljivo složenim dokumentima je i analiza vode iz dva bunara u selu, koje je uradio Institut za javno zdravlje iz Leskovca 2022. godine.

Voda je higijenski neispravna, između ostalog i zbog prisustva bakterija fekalnog porekla, zaključak je ispitivanja.

Kroz Gavrilovićev porodični šljivar, u ataru Donjeg Brijanja, prolazi cev bojničkog vodovoda.

Najbliža vodovodna mreža je na 150 metara od kuća meštana, ali opština Bojnik odbija da dozvoli priključenje, kaže Milena Stajčić Ranđelović.

Iako geografski bliže Bojniku, Donje Brijanje zapravo pripada Opštini Leskovac, i snabdeva se iz druge vodovodne mreže „Barje".

Ni sa te strane, međutim, do sada nije stiglo rešenje.

„Nema međuopštinske saradnje", kratko kaže Gavrilović, odmahujući rukom.

Iz opština Bojnik nisu odgovorili na pitanja BBC, dok gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović kaže da je pokrenuta inicijativa da zajedno sa Bojnikom rade na širenju vodosnabdevanja.

„To je veliko ulaganje i biće nam potrebna podrška Vlade Srbije kako bismo sve realizovali", navodi u pisanim odgovorima.

Vodosnabdevanje Donjeg Brijanja i okolnih mesta naziva „kompleksnim problemom", ali dodaje da je predviđeno priključenje Donjeg Brijanja na vodosistem „Barje“, kao i ostalih mesnih zajednica severno od Leskovca.

U poslednjih devet godina ukupno je uloženo oko 262 miliona dinara (oko 2,2 miliona evra) u izgradnju „severnog vodovoda“ dužine blizu 42 kilometra, tvrdi gradonačelnik Leskovca, na čijoj teritoriji živi oko 124.000 ljudi, prema popisu iz 2022.

Temerin: Od detinjstva bez pijaće vode

Na drugom kraju zemlje, u Temerinu, tridesetčetvorogodišnji Nemanja Obradović proveo je veći deo života bez pijaće vode.

„Nama je skoro pa atrakcija kada odemo u drugi grad i možemo da popijemo vodu sa česme", govori sa osmehom.

U ovom vojvođanskom gradu voda je proglašena zdravstveno neispravnom 2003. godine.

Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Vojvodine iz 2025, u njoj su prisutni arsen i nitriti, koji dospevaju u vodu preko fekalija.

Svakodnevica stanovnika Temerina vrti se oko nabavke vode, mada nje već toliko dugo nema da su se sa ovim problemom saživeli.

„Naučio sam kako mogu da prenesem osam balona do kola kad odem u radnju.

„Mi smo u stalnoj trci i preračunavanju da li imamo dovoljno vode kod kuće", govori Obradović, koji je aktivan u Ekološkoj inicijativi Temerin.

Njegova višečlana porodica mesečno izdvaja više od 100 evra samo za kupovinu vode.

Grad obilazi i putujuća cisterna, ali Obradović priča da takvo snabdevanje nije rešenje.

„Ponekad cisterna ne saobraća, ponekad se ne pojavi u terminima kada je predviđeno.

„U različitim delovima grada se zadržava do sat vremena, tako da ljudi provode dan jureći cisternu.

„Najugroženiji su oni koji su već na margini", kaže.

Prema ranijim najavama, Temerin bi trebalo da dobije fabriku vode tokom ove godine, ali Obradović nije uveren da će se to i ostvariti.

Iz Opštine Temerin nisu odgovorili na pitanja BBC novinarke.

Temerin nije jedini vojvođanski grad koji nema pijaću vodu.

Iako mnogi znaju za višedecenijski problem koji ima Zrenjanin, to je veoma čest slučaj - samo 18 od ukupno 45 opština na severu Srbije ima prečišćenu hlorisanu vodu.

Ostali se oslanjaju na neprečišćene vodu koja je uglavnom neispravna zbog prisustva arsena ili mikroorganizama koji ukazuju na fekalno zagađenje, podaci su Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Pogledajte video: Zašto je sve manje vode i kako izbeći oskudicu

Mionica: Restrikcije u kraju bogatom vodom

Za razliku od stanovnika na jugu i severu Srbije, reklo bi se da Branka Mitrović iz sela Tabanović, kod Mionice, ima sreće.

Njena porodica koristi vodu iz 80 godina starog bunara, koji do sada, naglašava, nijednom nije presušio.

Porodični bunar vremenom je postao i mesto okupljanja, jer ovde po vodu dolaze Brankine komšije čiji su bunari ostali bez vode ili su zagađeni.

„Pojedine komšije su se uortačile pa su zajedno platile arteških bunara. Drugi vuku vodu u cisternama za stoku sa reke Ribnice, ali i ta voda je veoma zagađena.

„Neki donose iz Valjeva, neki kupuju", prepričava Branka kako se snalaze njene komšije.

Naglašava da je neverovatno da u kraju koji je prirodno bogat vodama slavine budu suve.

„Mi ovde imamo tri fabrike vode", kaže mi.

Jedna od njih je u Ključu kod Mionice, a upravo su se ljudi u ovom selu 2025. tokom vrućina suočili sa nedostatkom vode.

I ove godine uvedene su restrikcije u više sela koja su priključena na gradski vodovod.

Od 36 sela i naselja 30 ima izgrađenu vodovodnu mrežu ili je priključeno na sisteme Javno-komunalnog preduzeća „Vodovod Mionica“, kažu iz Opštine Mionica, u centralnoj Srbiji, za BBC na srpskom.

Problema sa vodosnabdevanjem i restrikcijama ima u selima na većim visinama zbog „specifične konfiguracije terena, višedecenijske zapostavljenosti infrastrukture, kao i sve izraženijih klimatskih promena i sušnih perioda", navode u pisanim odgovorima.

Kažu i da opština „ima sveobuhvatan plan da svako domaćinstvo na teritoriji opštine dobije stabilno i kvalitetno vodosnabdevanje".

U prethodnom periodu, uz podršku Vlade Srbije, u oblast vodosnabdevanja uloženo je više od 600 miliona dinara, tvrde u pisanim odgovorima.

Bogatstvo vodom

Mnogi hidrolozi se namršte kada čuju da je Srbija bogata vodom.

„Od osnovne škole ponavlja se ta tvrdnja", kaže hidrolog Igor Lešćešen.

„Srbija jeste bogata vodom kada uzmemo u obzir Dunav, Tisu, Savu, Drinu, ali mi nemamo kontrolu nad celim njihovim slivovima.

„Ako se posmatra samo voda na teritoriji države, Srbija pripada grupi evropskih zemalja sa relativno niskim vodnim bogatstvom po glavi stanovnika", objašnjava.

Srbija pripada i oblasti koja je izloženija klimatskim promenama i brže se zagreva od evropskog poseka, dodaje hidrolog.

Pogledajte video: Pet tajni najkraće reke u Srbiji

Ali nije sve ni do klime, jer se i voda koja postoji rasipa.

„Srbija godišnje izgubi jedno Zlatarsko jezero, koje ima 250 miliona kubnih metara, pijaće vode kroz bušne cevi", kaže Strahinja Macić.

Razlog je dotrajala infrastruktura.

„Najmanje dva odsto infrastrukture trebalo bi godišnje rekonstruisati da bi se gubici držali na ekonomski i ekološki prihvatljivom nivou, što kod nas nije slučaj", objašnjava.

Dodatne probleme vidi i u nedostatku kadrova, jer zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, više od polovine vodovodnih preduzeća nema odgovarajuće inženjere.

Ni lokalne samouprave, u čijoj je nadležnosti vodosnabdevanje, često nemaju novca da ulažu u vodovodnu infrastrukturu, smatra Macić.

Igor Lešćešen dodaje da nedostaje dugoročno planiranje.

„Imali smo 2022. godine veliku sušu. Sad 2026. ponovo.

„Situacija se neće sama od sebe popraviti, a imam utisak da ne postoji dugoročna strategija, već se sve radi na četiri do osam godina", zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk