Гашење пожара у Србији распалило ватру геополитике

Призор великог руског авиона на небу како испушта десетине хиљада литара воде на ватрену стихију у Делиблатској пешчари био је значајан за становнике тог природног резервата у Србији, али би могао да представља шибицу која ће опет потпалити ватру геополитичког пожара.

Кога су власти у Београду, којима је прокламовани циљ чланство у Европској унији, прво позвали у помоћ у гашењу пожара - Москву или Брисел, питање је у центру полемике.

Руски авион 'Иљушин-ИЛ 76', познат као 'небески ватрогасац', слетео је 19. августа у Ниш, на југу Србије, и веома брзо кренуо у акцију.

Два дана касније уследиле су критике из Европске комисије због одлуке Београда да се прво обрати Москви, а потом је из Брисела за ББЦ на српском потврђено и да је Србија затражила од ЕУ активацију Механизма цивилне заштите.

Када су српске власти затражиле помоћ од Русије и под којим условима је ангажован авион 'Иљушин-ИЛ 76' - питања су која је редакција ББЦ на српском послала руском Министарству за ванредне ситуације, али до објављивања текста нису одговорили.

Када би се посматрало изоловано, тај потез не би изазвао оволико пажње, али шири контекст му даје геополитичку димензију, каже Флоријан Марсијак, сарадник француског Института за међународну сарадњу, за ББЦ на српском.

„Недавно је украјински председник Владимир Зеленски први пут посетио Београд, а потом имамо и симболичан чин пружања руке Русији.

„Шаљу се сигнали у свим правцима и наставља се спољна политика балансирања", каже.

Последњи пут, Београд је захтевао помоћ од Русије у октобру и новембру 2019. због гашења пожара на Старој планини на истоку Србије.

Тада је објављено да је за ту услугу, Србија платила око 190.000 евра.

Није објављено да ли ће и колико Србија сада платити Русији за коришћење овог авиона.

'Осећамо се као код куће'

Спољна политика 'седења на више столица' Србије траје годинама.

Београд има традиционално блиске односе са Москвом, а повремене сметње на везама Србије са Бриселом и Вашингтоном додатно је оптеретила руска инвазија на Украјину 2022.

Уз Белорусију, Србија је једина европска земља која до данас није увела неки облик санкција Русији, али је Београд у Уједињеним нацијама гласао за резолуције које подржавају територијални интегритет Украјине.

Власти у Србији нашле су се и на мети критика Кремља због оптужби о извозу муниције у Украјину.

Један од камена спотицања у замршеном спољнополитичком четвороуглу је и захтев САД и ЕУ да Београд смањи зависност од руских енергената и да се реши питање власништва у Нафтној индустрији Србије (НИС), где доминира Гаспромњефт.

А сада је на ред дошла епизода са гашењем пожара проузрокованих немилосрдним топлотним таласом који већ недељама стеже Србију и Балкан.

Пожар у Делиблатској пешчари, 'Европској Сахари’, почео је 21. јула и за месец дана уништено је више од 3.500 од укупно 35.000 хектара, према ранијим званичним подацима.

Сматра се да је у протеклих 20-ак дана уништено много више хектара шума и земљишта - погледајте ОВДЕ мапу пожара у Србији овог лета и колика је штета начињена.

Погледајте видео: ББЦ у Делиблатској пешчари - очајни мештани и хиљаде изгорелих хектара

Руски авион за гашење пожара слетео је у Ниш три дана пошто је председник Србије Александар Вучић рекао да није потребна помоћ ни ЕУ, ни Москве у борби са ватром.

„Дошли смо овде да радимо и није нам први пут.

„Осећамо се као код куће", рекао је по слетању пилот Андреј Видлов, за Радио-телевизију Србије (РТС).

Првог дана дејства руске летелице, Вучић је рекао да је тај авион „погодио у срце пожара".

На путу ка Србији, руски авион је прелетео ваздушни простор Бугарске, чланице ЕУ и НАТО-а, која је дала дозволу због изузетних, хуманитарних околности.

„Избор Србије у овом тренутку је био да се прво окрене Москви.

„Вероватно се ради о комбинацији мотива о којима можемо да нагађамо, али претпостављам да би један од њих могла да буде и чињеница да се ближе избори", оцењује Милан Нич, сарадник немачког Савета за међународне односе, за ББЦ на српском.

Парламентарни избори, које антивладини демонстранти и студентске групе захтевају од новембра 2024. и пада надстрешнице у Новом Саду када је погинуло 16 људи, све су ближи.

Као могуће датуме одржавања избора, Вучић је навео 18. или 25. октобар.

„Добро је предузети нешто у вези са Русијом, нарочито после посете украјинског председника Београду.

„То може да послужи да се умири проруски оријентисано бирачко тело, које владајући напредњаци желе да задрже", додаје Нич.

Сећање на вакцина дипломатију

Слање авиона или спасилачких екипа као помоћи другим државама током временских непогода и катастрофа није неуобичајно и деценијама је део јавне дипломатије.

У такав потез може да се сврста и одлука Владе Србије која је послала хеликоптер и 40 ватрогасаца да помогну гашењу пожара у Шпанији у јулу.

„За становништво је свакако најважније да се пожар угаси и они не гледају ситуацију кроз призму геополитике.

„Слично је било и у време пандемије корона вируса када смо видели вакциналну дипломатију", подсећа Флоран Марсијак из француског Института за међународну сарадњу.

Током пандемије корона вируса, Србија је била једна од ретких земаља у Европи која је набављала вакцине различитих прозвођача - из ЕУ, Кине и Русије.

Ништа другачије ни када су у питању природне непогоде.

„Обично, када у некој земљи избије пожар, настојите да прикупите што више помоц́и и користите све могуц́е канале.

„Чињеница да канал сарадње са ЕУ није одмах активиран могла би да буде последица и неспособности, али и намере власти у Београду", оцењује Милан Нич.

Трошкови заштите

Србија се и у прошлости ослањала на помоћ ЕУ и Русије у ванредним ситуацијама.

Ово је четврти пут од 2007. године да Русија у Србији шаље авион 'Иљушин Ил-76'.

Када је последњи пут 2019. тражила помоћ од Русије у гашењу пожара на Старој планини, за ангажовање овог авиона платила је око 22,5 милиона динара (190.000 евра), према документу објављеном на нишком порталу Јужне Вести.

Није познато колико је за овогодишњи ангажман издвојила Влада Србије, а ББЦ на српском до објављивања текста на ово питање није добио одговор од те институције.

Шира јавност у Србији са Механизмом цивилне заштите ЕУ упознала се у пролеће 2014, када је активиран због великих поплава у региону, а у борби против ових непогода учествовали су и руски хеликоптери и спасиоци.

Ни активирање овог механизма није бесплатно.

Србија плаћа финансијски допринос за учешће у Механизму цивилне заштите Уније који се израчунава сразмерно буџету ЕУ.

Допринос се утврђује на годишњем нивоу према посебним правилима Међународног споразума између Србије и ЕУ.

Кроз овај механизам, ЕК суфинансира најмање 75 одсто трошкова транспорта и оперативних трошкова у акцијама спасавања и слању помоћи.

Све по старом

С обзиром да власт у Београду у последње време наизменично трпи критике из Брисела и Москве, не делује да ће епизода око ангажовања руског авиона утицати на било какву промену политике.

Као што на то нису утицали ни чести захтеви ЕУ да Београд уведе санкције Русији, нити примедбе Кремља на посете највиших украјинских званичника.

„За Вучиц́а, обрац́ање Русији представља начин да покаже да има 'дуг домет руку' у дипломатији и да је Москва и даље партнер који много значи".

„Док у ЕУ шаље поруку да Србија, иако не уводи санкције, не прави јој проблеме и Брисел то на неки начин поздравља.

„Све ово Вучиц́у даје снажну преговарачку позицију", закључује Марсијак.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk